Пад индустрије и извоза, незапосленост расте

Бaњaлукa - Негативни економски трендови који су обиљежили почетак године настављени су и у дрогом тромјесечју, а економска криза највећи данак узима кроз смањење обима индустријске производње и извоза и повећање броја незапослених.

У информацији Дирекције за економско планирање БиХ о кретању макроекономских показатеља за првих пет мјесеци ове године наведено је да подаци из реалног сектора за април и мај указују не само на наставак, него и могуће интензивирање пада потрошње и инвестиција, као кључних генератора економског раста.

Укупна страна улагања у априлу износила су 3,96 милиона, а у мају 50,02 милиона марака. Негативни ефекти пада инвестиција посебно су изражени у грађевинском сектору, који је и у другом тромјесечју забиљежио смањење обима грађевинских радова.

- Повећање вриједности грађевинских радова у ФБиХ од 5,3 одсто из првог квартала је за свега два мјесеца претворено у пад од 2,6 одсто. У исто вријеме годишњи пад вриједности радова у РС од 14,3 одсто из првог квартала додатно је интензивиран у другом тромјесечју, тако да је петомјесечни пад износио 18 одсто - наведено је у информацији Дирекције.

Индустријска производња у првих пет мјесеци 2012. смањена је за седам одсто у односу на исти период прошле године. У априлу и мају је настављен тренд слабљења индустријске производње с почетка године.

- Главни разлог смањења индустријске производње је слабљење извозне тражње, што је довело до смањења извоза. Смањена тражња на иностраним тржиштима довела је до пада производње у прерађивачкој индустрији од око осам одсто у односу на исти период прошле године - наводи се у информацији.

Због мањег извоза дошло је до раста трговинског дефицита, који је на крају маја износио 2,9 милијарди марака и у односу на првих пет мјесеци прошле године био је већи за 300 милиона КМ.

Тржиште рада још карактерише висока незапосленост, а тај проблем се продубљује. Изузетак је био само април, када је, захваљујући ангажовању сезонаца, број запослених порастао у односу на март. У информацији Дирекције за економско планирање БиХ се наводи да су послодавци највише отказа у априлу ове године, као и претходних мјесеци, подијелили у грађевинарству, угоститељству и трговини.

Пројект-менаџер Сектора за макроекономију Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран истакао је да су одавно указивали на лоше економске показатеље, али да су та упозорења схватана неозбиљно.

- Сада је очигледно да за овакво стање у економији није искључиви кривац сњежно невријеме које нас је погодило у фебруару, а којим су власти правдале лоше економске показатеље у првом кварталу. Очигледно је да се ради о негативном тренду - рекао је Гавран.

Говорећи о повећању трговинског дефицита, Гавран је истакао да је томе скоро у потпуности допринио пад извоза струје и кокса.

- Међутим, није само проблем у томе. Структура нашег извоза иначе је веома неповољна и плашим се да би пад извоза могао бити још већи - казао је Гавран.

Он је истакао да не очекује процентуално велики пад БДП-а на нивоу БиХ у овом полугодишту, али је нагласио да је и стагнација јако опасна.

Предсједник Савјета извозника при Привредној комори РС Предраг Згоњанин рекао је да су бројна упозорења привредника остала без адекватне реакције власти и да због тога имамо овако лоше резултате.

- Огроман пад забиљежен је у прерађивачкој индустрији, јер су цијене берзанске робе знатно повећане. С друге стране број производних предузећа се константно смањује и логично је да имамо овакав резултат. Имамо огроман трговински дефицит, који ће се сигурно повећавати и у сљедећем периоду, али о томе очигледно нико не брине - нагласио је Згоњанин.

Он је истакао да у БиХ расте само број запослених у администрацији и њихове плате, док предузећа нестају.

- Ове године је затворено око 1.000 радњи. Иако се говори да је исто толико и отворено, то не представља реалан податак, јер су оне само регистроване, а питање је колико њих заиста ради и колико ће дуго радити - казао је Згоњанин.

Иако је оцијенио да је економска ситуација стабилна, Сенат РС је недавно упозорио на раст незапослености и смањење индустријске производње. Влади је наложено да хитно изнађе мјере за подстицај запошљавања, а прије неколико дана донесен је приједлог да се свако ново радно мјесто у привреди стимулише са 3.500 до 5.000 марака.

Пад депозита и девизних резерви

Проблеми у привреди одразили су се и на финансијски сектор. Депозити у банкама смањени су у мају у односу на јануар ове године за 100 милиона на 1,3 милијарде марака. Укупне девизне резерве истовремено су смањене за 5,9 одсто.

Регион

И Европска комисија је оцијенила да је од почетка године дошло до посустајања привреда у земљама западног Балкана, што се показало кроз пад њиховог БДП-а.

Комисија је процијенила да ће у Србији током ове године доћи до побољшања привредних активности, па би БДП требало да порасте за 0,3 одсто на годишњем нивоу. Једино је за Хрватску предвиђена рецесија и пад БДП-а од 1,2 одсто у овој години, док за БиХ није дата процјена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.