Озрен Стакић: Центар Добоја у води за неколико минута VIDEO

Добој - Све што смо градили отишло је за дан. Боли, туге и плача има на све стране, али ходајући градом видио сам и ведре људе који славе што су живи и знам да ће једног дана, због њих, Добој опет бити, не онај стари него још љепши и бољи град.

Прича то двадесетпетогодишњи Озрен Стакић из Добоја, чији је снимак, који је показао како је центар овог града потопљен за свега неколико минута, постао један од најгледанијих на интернету. Снимак траје шест минута и осам секунди и показао је како је једна од улица у центру града поплављена муњевитом брзином. Озрену је, као и многима, потопљен дом. Ништа није спасио из стана у приземљу зграде.

Овај апсолвент на Одсјеку за француски језик и књижевност у Бањалуци тренутно се налази код родбине у Шведској. Морао је да оде, али срце и душа су му уз његов Добој и једва чека повратак. Не може, прича, никако да заборави ужас који је направила подивљала Босна. Присјећа се да је цијелу ноћ, прије него што је вода потопила град, пратио стање код насипа.

- Заспао сам око пет часова када сам сам себе убиједио да Босна неће пробити насип, али ме око осам пробудио звук сирене - испричао је Озрен "Гласу Српске".

Тада, каже, није помислио на најгоре, али је ипак отишао у продавницу да купи воду и хљеб.

- Народ је још био миран, али је гужва у граду била као никада. Видио сам многе аутомобиле како ужурбано у колонама иду према брду. Вративши се у стан, сјео сам поново за рачунар, јер ми ништа није било јасно, али нажалост нико више ништа није писао осим питања које сам и ја себи постављао "шта се дешава" - казао је Озрен.

Убрзо се сирена огласила по други пут.

- Мајка је још била на послу па сам почео да се бринем за њу. Када сам видио петнаестак камиона, што празних, што пуних, схватио сам да је брана пукла - прича и додаје да је након треће сирене одлучио да помјери аутомобил на сигурно.

Убрзо је, каже, увидио да ће то због гужве бити немогуће па је само узео документа из аутомобила и отишао у зграду. Утом му се и мајка вратила са посла.

- Наступило је олакшање, али само док комшиница није повикала: "Ево је, ево Босна иде". Не знам како сам и зашто узео "ајпод" и попео се на посљедњи, трећи спрат зграде и направио снимак - испричао је Озрен.

И данас су осјећања помијешана. Каже да се можда прво у њему јавио бијес због свега што се десило, али је касније настао страх како је вода све брже навирала.

- Били смо двије ноћи заточени. Тек сам треће јутро изашао по храну и воду, а вода је била још до кољена - сјећа се Озрен.

Добој је напустио у уторак, а иако је стотинама километара од свог града, сваки дан се чује са пријатељима и родбином.

Слога

Озрен не губи наду и поред тога што је његову породицу недуго прије катастрофе задесила још тежа трагедија.

- Грађани треба да буду стрпљиви, не губе наду и да су сложни јер тако све можемо. Сви као један - казао је овај Добојлија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.