Озбиљно упозорење уочи наредног пописа становништва у БиХ: У ФБиХ ће остати мање од два одсто Срба

САРАЈЕВО - Срби и даље нису ни на папиру конститутивни у дијеловима ФБиХ, а и тамо гдје јесу по актима, у стварности нису. Наредни попис становништва ће показати да их је мање и од два одсто, те потврдити да за православље у том дијелу БиХ нема мјеста.

Истакао је то за “Глас Српске” предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић, додавши да је 2020. била прва година након Дејтонског споразума у којој је демистификована ФБиХ као федерација, односно њена мултиетничност.

Положај српског народа у ФБиХ је веома лош дуги низ година,  упркос ријечима да се залажу за равноправност, конститутивност и повратак, нагласио је Радановић, али о томе само причају, а на томе ништа не раде.

Подаци о веома мало, готово нимало Срба запослених у федералним институцијама и установама, додао је, осликавају стање, а не оно које желе приказати појединци, који имају у својим редовима припадника српског народа, а који су махом били на другим странама у протеклом рату.

- У Сарајеву, на примјер, гдје су Срби конститутиван народ, има их нешто више од један одсто запослених у јавном сектору. И сама ФБиХ то више не негира. Раније смо имали ситуација да и СДА и ДФ и СДП БиХ нарочито говоре да су Срби равноправни и да се управо они залажу за конститутивност, повратак, а стање је било такво да је лоше тамо гдје они владају. ФБиХ показује тенденцију да и ово мало Срба нестане са њене територије. То се види на многим примјерима, као што је формирање кампа за мигранте у српском селу Липа надомак Босанског Петровца, да би се и то мало људи застрашило и на крају отишло. ФБиХ стално тежи да се прикаже као мултиетничка и мултикултурална, али показује све елементе једне бошњачке политике која се не може сакрити, али може описати као великобошњачка - сматра Радановић.

На првом наредном попису становништва биће јасно да ће, умјесто пописаних 56.000 Срба у 2013. години, бити много мање.

- Стални су инциденти, напади на куће, храмове, гробља. То више не може ни да се испрати. Не показује се ни милиграм неке жеље да и Срби имају у ФБиХ простора за живот. Немамо ни механизме ни алате да се изборимо за бољи положај Срба, осим да се организујемо и преко Српске православне цркве, као што је случај био у Мостару пред локалне изборе, будемо уједињени. Када сте у власти, можете да направите неки водовод, пут, обновите школу и помогнете на други начин - додао је први човјек Одбора.

Ако, каже, кантоналне власти наставе по старом и у 2021. години, биће све горе.

- И проценат од 2,5 одсто међу укупним становништвом биће 1,5 одсто. У ФБиХ нема мјеста за православна обиљежја ни православце. Не можемо ми ништа добро да очекујемо ако са друге стране не постоји жеља власти, односно људи који управљају системом, а то су у ФБиХ СДА и ХДЗ БиХ. Ту је и ДФ, који је по свом статуту грађанска и проевропска партија, а убједљиво највише доприноси да се распламсава ситуација у ФБиХ и све што се дешава. ДФ је једна од најрадикалнијих странака у БиХ. Позивам власти у ФБиХ да на дјелу покажу шта пише у статутима, а пише да су Срби конститутивни, да треба помоћи повратак, запошљавање. Све то пише, али они то не виде - истакао је Радановић.

Улице

Одбор је прије готово двије године затражио од сарајевског кантона да буду враћени називи бројним улицама које су некада носиле имена народних хероја, а након овог рата назване су по појединцима који су чак и чинили злочине над Србима. Став Одбора је и да на Врацама треба подићи споменик сарајевским улицама којима су власти у федералном Сарајеву промијениле називе, а који су на било који начин били у вези са историјом и традицијом српског народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.