Ово су нови обрачуни плата у Влади Српске

БАЊАЛУКА - Влада Републике Српске утврдила је 1. априла сет закона који се односе на повећање плата у јавном сектору.

Тако се, како је раније најављено, повећавају плате запослених за 10 одсто за све запослене у Министарству унутрашњих послова РС, запослене у јавним службама Српске, запослене у јавним установама у области здравства, у области културе, запослене у основним и средњим школама и ђачким домовима, у области високог образовања и студентског стандарда, у институцијама правосуђа, те органима управе Републике Српске.

“Осим тога, полицијским службеницима Министарства унутрашњих послова се Законом о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, по хитном поступку, утврђује право на накнаду за тежину, природу посла и посебне услове рада у висини од 30% од основне плате. Предметна накнада се уводи с обзиром на обавезу полицијских службеника да раде у посебним условима када су такви услови неопходни за извршење послова и задатака Министарства унутрашњих послова”, саопштено је из Владе РС.

Пише да доношење ових закона представља једну од мјера Владе Републике Српске које доприносе привредном расту и повећању плата радника, као и побољшању економско-социјалног положаја запослених у наведеним областима.

Ипак, овим повећањем су обухваћени и министри у Влади Републике Српске те премијер Радован Вишковић.

Како је писао “Цапитал”, Вишковић ће у наредном периоду имати плату од 8.387 КМ у бруто износу, односно око 5.103 КМ након што се плате порези и доприноси.

Потпредсједници Владе Српске и министри у овом сазиву Милош Букејловић и Ален Шеранић ће имати бруто плату од 7.357 КМ, односно 4.477 КМ нето, док ће остали министри, њих 14, имати бруто плату 6.328 КМ или 3.851 КМ нето.

Поставља се питање да ли су они у претходном периоду својим ангажманом заслужили повећање ионако високих плата.

Божо Марић, предсједник Синдиката управе Републике Српске, рекао је за “Независне новине” да се, што се тиче плата министара и премијера, оне везују за плате запослених у органима управе.

“Да ли заслужују повећања плате? То најбоље говоре грађани који њима исказују или не исказују повјерење. Што се нас из Синдиката тиче, они нису испунили свој задатак да добију то повећање из простог разлога јер смо ми видјели да они апсолутно не одрађују свој посао, већ да и ово повећање што је сада било није био резултат њиховог рада, већ изјаве предсједника Милорада Додика, који је изашао и рекао да ће доћи до повећања”, истакао је Марић.

Додао је да је Синдикат два мјесеца прије тога са Владом РС водио разговоре о повећању плата те да им је речено да нема новца и да не могу да им изађу у сусрет.

“Поставља се питање како је могуће, кад изађе један човјек и каже биће повећање, да се онда нађе новац. Министри апсолутно нису одрадили свој посао, нити премијер”, казао је Марић.

Економиста Миленко Станић нагласио је да, према његовом мишљењу, министри и премијер нису заслужили повећање плата.

“Успостављен је потпуно погрешан систем расподјеле у Републици Српској, и то да јавни сектор одређује плате и своје приходе независно од реалног сектора који издржава тај јавни сектор. Послодавци стално на то указују, да је то нереално, да они не могу више да плаћају тај велики јавни сектор са толико запослених”, објаснио је Станић.

Према његовим ријечима, генерално, плате функционера и већине запослених су потпуно изнад плата реалног сектора.

“Што се тиче функционера, они креирају једну такву погрешну политику и апсолутно не заслужују толики ниво плата. Основни принцип у економији важи да можете повећати плате, али и буџете сразмјерно повећању БДП-а. Процјене говоре да је раст БДП-а прошле године износио 2,5 или 2,6 одсто. Ни у једном случају се није смјело ићи са повећањем изнад тог нивоа. Ове одлуке немају никакво економско упориште. Због тога долази већ до стагнације наплате директних пореза”, истакао је Станић.

Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, истакао је да Влада Републике Српске треба да се пажљиво односи према трошењу буџета.

“Већ дуже вријеме привреда заступа врло јасан став у вези с питањем плата у реалном и јавном сектору, а то је да никако не би смјело да плате у јавном сектору значајно одступају. Морале би да прате оне плате које су у реалном сектору, односно плате које стварају све услове да би се плате у јавном сектору могле исплаћивати. Оно што нама смета јесте да би требало да постоји тачан и јасан однос између ових врста примања што се тиче буџетских прихода, који јесу претходних година расли.”

Навео је да током прошле године и почетком ове пада привредна активност и број запослених у привреди.

“Са било каквим повећањем јавних расхода морамо бити веома опрезни. Можемо доћи у ситуацију да дође до пада јавних прихода, јер се очекују нове велике кризе у Европи, те би могло да буде упитно финансирање цијеле јавне потрошње”, закључио је Шкребић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.