Орић: Одавде жив у Србију нећу

Бивши командант муслиманске војске у Сребреници Насер Орић, који се сада налази у притвору у Швајцарској, поручио је да "одатле у Србију жив неће".

Орића је у притворској јединици затвора крај Женеве посjетио начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић, који је "Дневном авазу" пренио Орићеву поруку.

"Ја сам држављанин БиХ и као такав не бјежим од органа гоњења државе која има своје правосудне органе, који могу да ме гоне. Не бјежим од тога да ми Хаг поново суди, а не бјежим ни од тога да ми суди Швајцарска, ако жели. Али одавде жив у Србију нећу", поручио је Орић, који је по потјерници Србије ухапшен 10. јуна.

Дураковић је, након посјете Орића, рекао да је уочио одређену напетост код некадашњег сребреничког команданта, "који је свјестан да ово више није правно питање, већ политичка игра".

"Надам се да ће адвокати убрзо имати неки свој став према швајцарском суду који ће дјеловати и пустити Насера на слободу", додао је Дураковић.

Подсјетимо, Интерпол Србије расписао је у фебруару прошле године потерницу за Насером Орићем јер га српско Тужилаштво за ратне злочине сумњичи за злочине над Србима у Подрињу 1992. године.

Сумња се да је Орић са још четворицом осумњичених 12. јула 1992. године починио ратни злочин против цивилног становништва у мјесту Залазје, Доњи Поточари, у општини Сребреница, на истоку БиХ.

Насер Орић и још четири осумњичена терете се да су том приликом убили девет цивила српске националности.

Сем за Орићем, међународна потјерница је расписана и за ратним начелником Полицијске станице у Сребреници Хакојом Мехољићем и још тројицом Бошњака. Орић тврди да то "не може бити случајно" и да за то нису, како је казао, "криви Срби, србијански лобији и службе", већ власти БИХ.

Насер Орић, који је пред Судом у Хагу правоснажно ослобођен одговорности за злочине над Србима, је по расписивању потјернице изјавио да ће га Србија и РС прогањати док је жив.

2008. године Хашки трибунал је правоснажно ослободио ратног заповједника муслиманских снага у Сребреници Насера Орића кривице за неспречавање злочина над Србима 1992. и 1993. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.