Организација породица заробљених и погинулих бораца и

- Ми тражимо посмртне остатке Срба који су страдали у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Господина Лајчака желимо да замолимо да упозори власти Федерације БиХ на свим нивоима да нам пруже информације гдје су кости наших најмилијих - рекла је предсједница ове организације Мирјана Симанић

СAРAЈЕВО - Представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Источног Сарајева јуче су други дан чекали испред зграде ОХР-а тражећи да их прими високи представник у БиХ Мирослав Лајчак и помогне им да дођу до истине о страдању више од 1000 сарајевских Срба, чија се судбина не зна. - Ми тражимо посмртне остатке Срба који су страдали у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Господина Лајчака желимо да замолимо да упозори власти Федерације БиХ на свим нивоима да нам пруже информације гдје су кости наших најмилијих, на који начин су страдали и ко је за то одговоран. Једино Лајчак може да их натјера да објелодане истину за којом трагамо већ 16 година - рекла је предсједница ове организације Мирјана Симанић. Она наводи да су се представници ове Организације у више наврата обраћали ОХР-у и тражили термин за разговор, али да до данас нису добили одговор. Истиче да ће породице несталих истрајати у својим захтјевима и да ће свакодневно чекати пред зградом од девет до 17 часова, све док не дође до пријема. - Само би високи представник својим ауторитетом могао да нам помогне у расвјетљавању судбине несталих Срба на подручју Сарајева - каже Симанићева. Она је истакла да сваки број који помену породице које трагају за својим најмилијима институције и власти у Сарајеву омаловажавају, тврдећи да није тачан. - Да тражимо само једног страдалог чија се судбина не зна, имамо право на истину. Високи представник је помогао многима, па се надам да ће помоћи и нама. Aко је могао првог дана када је дошао да прими представнике Мајки Сребренице, може након годину дана да прими и представнике Организације страдалих сарајевских Срба и чује наше проблеме - наводи Симанићева. Представницима Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Источног Сарајева Мирјани Симанић и Стаки Вукмировић придружио се и Никола Мандић из Сарајева, чија је супруга преминула у јануару прошле године од посљедица малтретирања које је доживјела у свом стану на Ченгић вили. - Мене су из стана одвели у мају 1992. године и стрпали у приватни затвор на Отоци, који се налазио у подруму Привредне банке. Ту сам заједно са неким инжењером Вуковићем малтретиран данима. Њега су оптужили да је четник, снајпериста и шта све не, а човјек није имао једно око. Размијењен сам против своје воље, јер сам хтио да се вратим кући и да спасем своју супругу Љубицу, која је остала у стану - каже он. Тврди да је и данас изложен малтретирањима у Сарајеву, само зато што је Србин. - Не дозвољавају ми да уђем у лифт, не могу слободно ходати степеницама и често ми се отворено пријети. Ни данас ми живот у Сарајеву као Србину не личи ни на шта. Скоро свакодневно чујем, "ако те нико не убије, убићу те ја". Обраћао сам се и полицији, али они ми кажу да такве пријетње предам на суд, али ја никоме више не вјерујем, наводи Мандић. Ж. ДОМAЗЕТ Састанак са Грегоријаном идуће седмице Из ОХР-а су јуче саопштили да је рјешавање питања ратних злочина кључно за помирење у БиХ. - ОХР је увијек подржавао поступке породица жртава да би се чуо њихов глас и да би искористили своја законска права. ОХР се већ сусрео са њима јуче, а први замјеник високог представника Рафи Грегоријан, како је већ раније договорено, са њима ће се сусрести сљедеће седмице. Високи представник данас није у могућности да се са њима састане, али интензивно прати сва збивања у вези с тим - наводи се у саопштењу ОХР-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.