Оптужује РС за кршење Дејтона и рушење уставног поретка БиХ

СAРAЈЕВО - Сматрам да Република Српска јасно крши Дејтонски споразум, нарочито анексе четири и десет, а недавни потези руководства РС представљају најозбиљније кршење Дејтонског споразума од његовог потписивања прије 15 година.

Наводи се то у извјештају о БиХ који је високи представник Валентин Инцко припремио за расправу у Савјету безбједности УН заказану за понедјељак, 9. маја. Уз редован извјештај о стању у БиХ, Инцко је први пут доставио један цијели анекс који носи назив "Република Српска".

Aнекс о Републици Српској

У извјештају који је подијељен чланицама Савјета безбједности, а који је у посједу "Гласа Српске", Инцко оптужује Народну скупштину РС да својим закључцима директно оспорава улогу високог представника и његова овлашћења која се наводе у Aнексу десет, као и све одлуке и законе које је високи представник донио у складу са својим мандатом.

- Закључци такође негирају овлашћења Уставног суда БиХ, институције која је према Aнексу четири стуб уставног поретка у БиХ. Штавише, овим одлукама се категорички негирају овлашћења и надлежности државних правосудних институција на територији Републике Српске. Доводи се у питање улога Парламентарне скупштине БиХ у доношењу закона који се односе на те институције - написао је Инцко у овом извјештају.

Он додаје да се "овим закључцима настоји нарушити цјелокупни уставни поредак БиХ".

- Закључци Народне скупштине, као и одлука о спровођењу референдума, доводе у питање све законе које је донио високи представник, а тврди се да ти закони крше Дејтонски споразум и да РС има право да оспори њихово правно дејство, између осталог, и путем референдума. Многима од тих закона установљене су институције са државним надлежностима - наводи Инцко.

Он тврди да би "референдум имао значајне негативне посљедице по функционалност и одрживост БиХ".

- У складу са релевантним одлукама Савјета безбједности, високи представник донио је значајан број одлука и закона који су кључни за БиХ, као што су они о застави, химни, држављанству, пасошима, формирању Државне граничне службе, Завода за статистику, измјене у структури Савјета министара. Недавни потези из РС угрожавају све реформе - написао је Инцко у извјештају достављеном чланицама Савјета безбједности УН.

Инцко даље наводи да би било какав референдум који се мијеша или оспорава аспекте Дејтонског споразума представљао озбиљно кршење тог споразума.

- У правном смислу, статус и овлашћења високог представника имају упориште у Дејтонском споразуму и међународном праву и због тога нису у надлежности Републике Српске. Стога, Република Српска не може доносити законске одредбе о тим питањима, укључујући и одлуку о референдуму, наводи Инцко у извјештају.

Он наводи и то да су "формирање и надлежности Суда БиХ потврђене трима одвојеним одлукама Уставног суда БиХ", те да је "Народна скупштина РС замијенила тумачење Уставног суда БиХ сопственим, и тиме игнорисала претходне одлуке Уставног суда БиХ, које су коначне и обавезујуће".

Оптужбе

- Власти Републике Српске, нарочито њен предсједник, и даље настављају да отворено оспоравају територијални интегритет и суверенитет БиХ, непрестано доводећи у питање њену одрживост и заговарајући подјелу земље. Власти Републике Српске настављају да спроводе политику опструкције, подривања и оспоравања ауторитета других кључних државних институција, као што су Управа за индиректно опорезивање, "Електропренос", Институт за нестала лица - наводи Инцко у анексу извјештаја који ће поднијети Савјету безбједности, а који је у посједу "Гласа Српске".

Он власти РС оптужује да су предузеле и једностране акције усмјерене на државну имовину, те да настављају и са негирањем геноцида у Сребреници 1995. године.

Ову тезу Инцко поткрепљује и изјавом предсједника РС Милорада Додика од 10. марта ове године у којој је он наводно рекао да је "БиХ још увијек експеримент странаца, те да би људи на овим просторима боље живјели ова земља мора да се подијели".

У редовном извјештају о БиХ, Инцко такође наводи да је "руководство РС недавним потезима озбиљно угрозило Дејтонски споразум" због чега "имајући у виду озбиљност кризе коју су изазвали потези дијела руководства РС", први пут прилаже посебан извјештај о РС.

- УН, а нарочито Савјет безбједности, и даље има кључну улогу у БиХ. У том смислу од Савјета безбједности тражим да пружи пуну подршку Дејтонском споразуму а нарочито суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку у БиХ, као и свим потезима високог представника. На тај начин би било потврђено да је високи представник дјеловао уз одобрење Савјета безбједности и у складу са Поглављем седам Повеље УН, наводи Инцко у извјештају који ће Савјету безбједности поднијети 9. маја.

Он наводи и то да "Савјет безбједности УН и међународна заједница треба да се фокусирају на одржање постигнутог", те да "уколико се не позабаве овим питањима, постоји стварна опасност од будућих настојања подјеле земље и њених народа, што би имало шире политичке и безбједносне посљедице у региону".

Инцко ће се послије излагања у УН, у уторак и сриједу састати и разговарати са америчким званичницима.

Радмановић

Савјету безбједности УН, на чијој сједници ће 9. маја бити одржана редовна расправа о ситуацији у БиХ, требало је да се обрати предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, али је због болести његов пут у Њујорк отказан, казали су у Предсједништву БиХ.

У Предсједништву БиХ су истакли да ће због тога БиХ представљати амбасадор при УН Ивица Барбалић и додали да још није усаглашен његов говор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.