Оптужени за злочине у сарајевским логорима

СAРAЈЕВО - Суд БиХ потврдио је оптужницу коју је Тужилаштво БиХ крајем децембра прошле године подигло против осам особа осумњичених за учешће у системском удруженом злочиначком подухвату и ратним злочинима почињеним над Србима и Хрватима у сарајевским логорима.

Из Суда БиХ је саопштено да је потврђена оптужница против Мустафе Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера. Они су оптужени за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника.

У оптужници се, између осталог, наводи да су од маја 1992. до јануара 1996. године свјесно и вољно учествовали у системском удруженом злочиначком подухвату у оквиру којег су планирањем, наређивањем, чињењем, подстрекавањем, подржавањем и помагањем починили ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника српске националности у објектима "Силос" у Тарчину, Основној школи "9. мај" у Пазарићу и у магацину касарне "Крупа" у Зовику.

У оптужници је наведено да су заробљени цивили били изложени нечовјечном поступању, мучењу, намјерном наношењу физичког и душевног бола и патње, повреда, одузимању права на правично суђење и присиљавању на принудни рад.

Ђелиловић је током рата био предсједник Скупштине општине Хаџићи и предсједник Кризног штаба, а касније и општинског Ратног предсједништва. Фадил Човић је био начелник Станице јавне безбједности Хаџићи и члан општинског Кризног штаба, а касније и Ратног предсједништва.

Шабић је био полицајац у Хаџићима, а од 1. јуна 1992. године командир Полицијске станице Пазарић. Казић је био командант 9. брдске бригаде Aрмије РБиХ од 19. јануара 1993. до 4. новембра 1994. године. Хујић је био управник логора "Силос" од 24. маја 1992. до 16. августа 1994. године, те замјеник управника логора "Силос" послије 16. августа 1994. године.

Халид Човић био је замјеник управника логора "Силос" од његовог формирања до 16. августа 1994. године, те управник логора до његовог расформирања 27. јануара 1996. године. Мешановић је био замјеник управника "Силоса" од формирања логора до јуна 1992. године, а од јуна 1992. до средине 1994. године управник логора у магацинима у касарни "Крупа" у Зовику, те један од замјеника управника "Силоса" од средине 1994. године па надаље. Калембер је био стражар у "Силосу" од маја 1992. до јануара 1996. године.

Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић изјавио је за "Глас Српске" да подизање оптужнице показује да је у БиХ био грађански рат.

- Истрагу у овом случају треба проширити и на политички и војни врх ратне РБиХ - казао је Дукић.

Логораш Винко Лале, који је у "Силосу" провео више од 200 дана, казао је раније "Гласу Српске" да су, чим су одведени у логор, одмах тортурисани глађу и жеђу.

- На 50 људи у једној ћелији добијали смо два литра воде, а за 24 часа добијали смо по кришку хљеба - присјећа се Лале тортуре коју је прошао у "Силосу".

Од једног до 1.334 дана у логору "Силос" било је противправно затворено најмање 500 српских и најмање 90 хрватских цивила. У просторијама Основне школе "9. мај" у Пазарићу било је противправно затворено најмање 140 лица српске националности, а у магацинима касарне "Крупа" у Зовику најмање 150 лица српске и најмање 30 лица хрватске националности.

Само у логору "Силос" убијена су 24 логораша српске националности. "Силос" је формиран почетком рата, а затворен 27. јануара 1996. године - два мјесеца послије потписивања Дејтонског споразума.

Логори

Бивши логораш Винко Лале истакао је да треба утврдити и одговорност управника логора и њихових помоћника за злочине над логорашима у логорима на Игману, Храсници и у Сарајеву.

- У Храсници су једну групу логораша натјерали да побију другу групу која је покушала да побјегне. На бетонари на Ступу тјерали су логораше, за које су везали експлозив, на српске ровове - рекао је Лале. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.