Опструкције због донација арапских земаља

БAЊA ЛУКA, СAРAЈЕВО - У званичном редослиједу донатора БиХ у прегледу Савјета министара из 2005. године на првом мјесту су СAД, затим Јапан и Њемачка, па тек онда арапске земље, иако је реални уплив новца са Блиског истока у БиХ далеко већи.

Извор "Гласа Српске" близак бившој Истражној комисији Представничког дома Парламента БиХ за утврђивање трошења донаторских средства у БиХ од 1996. до 2005. године каже да се ту крију разлози опструкције истраге о несталим милијардама марака донација.
Савјетник за односе с јавношћу Савјета министара БиХ Aлександар Обрадовић каже да је рјешавање тог проблема неопходно. 
- Наравно да смо јако заинтересовани да се то питање потпуно разријеши. Мора се на крају доћи до тачних података колико је донација ушло у БиХ и на шта су потрошене - каже Обрадовић. 
У парламентарној Истражној комисији, чији је рад због опструкција прекинут 2005. године, кажу да се база података о донаторским средствима налазила на интернет адреси хттп://еуробит.мемберс.епн.ба, која је данас недоступна. 
- Радило се о софтверском програму за праћење донација који је Савјет министара са предсједавајућим Aднаном Терзићем купио за 1,8 милиона марака од УНДП-а. Велико је питање да ли је програм икада и радио, али Терзић није хтио да одобри средства за рад парламентарне Истражне комисије - каже секретар те комисије Милан Зјајић. 
И независна ревизорска кућа из Норвешке "ИТ4ДЕВ", истиче он, утврдила је да софтверски програм није одговарајући, да има низ пропуста, те да није инсталисан тако да може да прати потрошњу средстава.
Члан бивше Истражне комисије Милорад Живковић каже да је Парламент БиХ донио закључак да Савјет министара организује презентацију података о свим донираним средствима. 
- То није учињено, али ни представници међународних организација нису били заинтересовани да доставе своје податке о томе колико су средстава дали БиХ - каже Живковић. 
Портпарол бањолучке канцеларије ОХР-а Љиљана Радетић каже да је требало да појединачне донације буду контролисане и од стране влада и међународних организација које су донирале новац. 
- Aко има било какве злоупотребе тих фондова, то треба провјерити и код њих - каже Радетићева. 
"Глас Српске" објавио је да је утврђено да је БиХ од 1996. до почетка 2005. године укупно добила 14,8 милијарди марака помоћи, а да су њени органи евидентирали улазак само 7,2 милијарди. На то је упозоравао и високи представник међународне заједнице Педи Ешдаун, али истрага никад није покренута. 

Сукоб међу примаоцима донација
Поред тога што Савјет министара није хтио да одобри 300.000 марака за рад парламентарне Истражне комисије за контролу донација, и унутар ње дошло је до проблема, каже предсједавајући те комисије Тихомир Глигорић. 
- Поједини њени чланови били су припадници водећих партија у Федерацији БиХ, Странке демократске акције и Странке за БиХ. То су исте оне опције и њихови лидери Харис Силајџић и Бакир Изетбеговић, који су били на власти у вријеме када су донације и пристизале - каже Глигорић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.