Општине крчме земљиште, институције затварају очи

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Општине крчме земљиште, институције затварају очи

Сарајево - Локалне власти су незаконито продавале земљиште у јавном власништву фиктивним фирмама из иностранства, али институције које би требало то да знају немају податке ко је то одобрио, нити се баве тим проблемом.

Крчмљење јавне имовине потврдио је одговор који је из Савјета министара БиХ стигао на питање посланика СНСД-а у Парламенту БиХ Лазара Продановића који сматра да се ради о великом скандалу јер су хиљаде хектара земљишта незаконито продате фиктивним фирмама. Продановић је затражио одговор од Савјета министра да ли постоје информације о броју некретнина којим су располагале локалне заједнице прије него што су продате непознатим власницима. Затражио је и информације које су локалне заједнице незаконито продавале земљиште и да ли су правобранилаштва дала позитивно мишљење на те трансакције.

Савјет министара је путем Министарства безбједности прикупио податке од Правобранилаштва, Службе за послове са странцима, Агенције за истраге и заштиту (SIPA) и Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА) БиХ, МУП-а РС, Федералне управе полиције и Полиције Брчко дистрикта.

У одговору Правобранилаштва БиХ је наведено да им је познато да постоје захтјеви за књижење државне имовине или је већ укњижена на правна или физичка лица.

- Уложили смо жалбе на сваки захтјев и у већини случајева успјели смо да то спријечимо - навело је Правобранилаштво чиме је потврдило да је било незаконитости.

Како сазнајемо из извора блиских овој институцији, само у протеклих неколико дана у Правобранилаштво БиХ је стигло десетак захтјева за књижење.

- Локалне заједнице су прометовале имовину мимо законских прописа. То се дешава и у Федерацији и у Српској - каже саговорник "Гласа" из Правобранилаштва БиХ.

У Служби за послове са странцима БиХ казали су да су спровели акцију "Некретнине" и да су о утврђеним чињеницама и оперативним подацима обавијестили Тужилаштво БиХ, SIPA и ентитетске пореске управе.

- Служба за послове са странцима не располаже податком о броју случајева продаје имовине нити информацијама ко су власници некретнина које су продале локалне заједнице - истакли су у Служби за послове са странцима.

Из одговора SIPA произилази да ни та агенција не располаже траженим информацијама, а исти одговор стигао је и из ОБА. У Федералној управи полиције су рекли да немају информација јер нису надлежни за продају некретнина, нити имају утицај на одлуке скупштина локалних заједница. Полиција Брчког се изјаснила да у дистрикту закључивање уговора са непознатим лицима или фиктивним фирмама није могуће јер се идентитет сваког купца мора доказати, док МУП РС није доставио одговор.

Продановић истиче да треба покренути кривичну одговорност предсједника скупштина општина и истрагу о незаконитој продаји.

- Скандалозно је да се води акција "Некретнине", која је показала да су странци, претежно из арапских земаља оснивали фиктивне фирме да би дошли до власништва над некретнинама у БиХ,  а да немамо ниједну локалну заједницу у којој је било нелегалне продаје. У одговору нема имена ниједног начелника, предсједника општинских скупштина, нити правобранилаца који су дали сагласност за продају земљишта у јавном власништву - каже Продановић.

"Глас Српске" је писао о махинацијама са продајом земљишта у општини Источни Стари Град, а на тај примјер осврнуо се и Продановић.

- Ако имамо 320 дунума продатих фирми "Емирејтс" ван сваког законског основа о чему се онда овдје ради? Скупштина општине, њен предсједник и начелник општине донијели су те одлуке. Треба испитати да ли је правобранилац дао сагласност за то - каже Продановић.

И други медији су наводили да је распродаја земље у општини Источни Стари Град кренула давно и да су међу купцима често арапски богаташи. Објављено је да је локална власт у тој општини у протекле двије године продала више од 300 дунума општинске земље, а највише је продавана земља уз ентитетску линију.

Малверзације

Акција "Некретине" је показала да оснивачки улог правних лица из иностранства који су у БиХ оснивали фирме најчешће износи 2.000 КМ, а да су оне потом постале власници некретнина вриједности више стотина хиљада марака.

Сумњиво је на који начин вршене трансакције новца, а утврђене су и злоупотребе  нотарских уговора о власништву између страних држављана као стварних власника и држављана БиХ који за рачун страних држављана купују некретнине. У тим аранжманима БиХ је оштећена неплаћањем порез, такси и других дажбина. Акција "некретнине" међутим још није добила епилог у правосуђу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.