Општине и градови дужни 300 милиона

Бањалука - Задуженост локалних заједница у Српској износила је на крају прошле године 303,25 милиона марака, што је за око 27 милиона КМ мање у односу на претходну годину.

У Министарству финансија РС нагласили су да је на крају 2014. године задуженост износила 330,35 милиона КМ.

 - Када се узме у обзир годишња отплата дуга, која је закључно са прошлом годином износила 56,3 милиона, и редовни приходи од 493 милиона КМ, проценат задужености локалних заједница у односу на остварене редовне приходе из претходне године износи 11,41 одсто - нагласили су у Министарству финансија.

Најзадуженије општине су Кнежево, Петрово и Оштра Лука, а градови Бањалука и Бијељина. С најмањим теретом дуга носе се Купрес, Дервента, Фоча и Чајниче. Највећи проценат задужености има Кнежево са 22,68 одсто, а најмањи Петровац са 3,73 одсто. Од 64 локалне заједнице, колико их има у Српској, само њих осам нема директно задужење.

Потпредсједник Савеза општина и градова РС и градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић рекао је да због пада прихода у буџетима поједине локалне заједнице имају проблема у вези са сервисирањем редовних обавеза, а тиме и кредитног задужења.

- Општине и градови одлучују се на задужење јер велике инфраструктурне пројекте никако у данашње вријеме не могу да реализују без тог новца. Без кредита нема ни великих пројеката, али сви начелници и градоначелници морају водити рачуна о томе да обавезе преузете по основу задужења сервисирају на вријеме - рекао је Гаврановић наводећи да се Бањалука задуживала искључиво за реализацију великих пројеката и да нема проблема у вези са отплатом кредита.

Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да дуг локалних заједница није огроман ако се пореди са укупним задужењем РС.

- Међутим, ако се узме у обзир да је економска активност у паду, задужење општина и градова је превелико - навео је Павловић.

Он је нагласио да у појединим локалним заједницама постоје реалне потребе за задужењем да би ријешиле инфраструктурне проблеме, али да постоје и они који узимају кредите за исплату плата запосленима у администрацији.

- Због константног задужења поједине локалне заједнице немају могућности ни да враћају кредите због све мање новца у буџетима. На крају дижу кредите да би исплатили плате и остале обавезе које сваког мјесеца треба да измире - навео је Павловић.

Поручио је да локалне заједнице треба, прије свега, да се окрену ка привредницима и њиховом стимулисању јер они стварају нову вриједност и утичу на пуњење буџета.

- Једино на тај начин могу рачунати на економски развој, јер је задуживање задња ствар за јачање економске моћи - истиче Павловић.

Локалне заједнице не могу се задужити без одобрења Министарства финансија, које прије давања зеленог свјетла анализира стање у њиховим касама како не би дошло до урушавања финансијске стабилности.

Буџети

У Министарству финансија РС казали су да у складу са Законом о буџетском систему РС локалним заједницама достављају препоруке на нацрте буџета, односно сагласност на приједлог буџета.

- Одлуку о усвојеном буџету за 2016. још нису доставиле општине Трново, Градишка, Србац, Билећа, Језеро, Хан Пијесак и Ново Горажде - казали су у Министарству финансија.

Услови за задуживање

Законом о задуживању, дугу и гаранцијама РС прописано је да се јединица локалне самоуправе може дугорочно задужити само ако у периоду стварања дуга укупан износ који доспијева за отплату, по предложеном дугу и цјелокупном доспјелом неизмиреном постојећем дугу, у било којој наредној години није већи од 18 одсто износа њених редовних прихода остварених у претходној фискалној години.

Најзадуженије локалне заједнице

Кнежево

Петрово

Оштра Лука

Бањалука

Бијељина

Најмање задужене локалне заједнице

Купрес

Дервента

Фоча

Чајниче

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.