Омер Бранковић: Свима омогућен повратак у Српску

Република Српска је имплементирала имовинске законе у 99,5 одсто случајева. Осталих 0,5 одсто неријешених захтјева су предмет рјешавања код надлежних судова. Са аспекта враћене имовине која није девастирана, омогућен је повратак свима који то желе.

Ово је у интервјуу за “Глас Српске” рекао министар за избјеглице и расељена лица Републике Српске Омер Бранковић.

* ГЛAС: Федерално министарство није уплатило новац Фонду за повратак за 2007. годину. Доводи ли се тиме у питање рад Комисије за избјеглице и расељена лица БиХ и њени пројекти, хоће ли то угрозити повратак?

БРAНКОВИЋ: Прошлогодишњи дуг федералног Министарства би могао да утиче на рад Фонда и Комисије, посебно уколико се дуг за 2007. годину и планирани новац за 2008. годину не уплати до краја године, јер су одлукама Комисије за 2008. годину већ распоређена средства од 38.800.000 марака за различите пројекте повратка. Према Споразуму нико од потписника не може уплаћивати новац за ову годину, док се не измире дугови из прошле године. Из тога проистиче да у текућој години нема прилива средстава у Фонд, јер остали потписници споразума чекају уплату федералног Министарства.

* ГЛAС: Постоји ли неки начин да се санкционише кашњење уплата федералног Министарства?

БРAНКОВИЋ: Имамо чврста обећања из Министарства за избјеглице и расељена лица Федерације да ће наредних дана уплатити новац. Међутим, Споразумом нису предвиђене санкције за неизмирење или кашњење у извршењу преузетих обавеза.

* ГЛAС: У коликим је процентима у РС односно ФБиХ примијењен Aнекс 7.?

БРAНКОВИЋ: Република Српска је имплементирала имовинске законе у 99,5 одсто случајева. Поднесено је више од 145.000 захтјева за поврат, а од тога 31.000 за поврат друштвених станова, док је остало за поврат имовине. Око 50.000 захтјева се односило на уништену имовину. Око 96.000 захтјева смо ријешили на тај начин што су се из стамбених јединица морали иселити привремени корисници, а у алтернативним смјештајима имамо још 5.216 породица. Са аспекта враћене имовине која није девастирана омогућен је повратак свима који то желе. ФБиХ је ријешила поврат у истом проценту као и РС. Осталих 0,5 одсто неријешених захтјева су предмет рјешавања код надлежних судова.

* ГЛAС: За колико породица Министарство плаћа закуп и режијске трошкове колективног смјештаја? Докле је стигла реализација ЦЕБ пројекта, када би могли да буду распуштени колективни алтернативни смјештаји?

БРAНКОВИЋ: У 15 општина и 468 породица плаћамо закуп. Кроз реализацију ЦЕБ пројекта укључили смо укупно 392 породице корисника алтернативног смјештаја. У првој фази је завршено 48 објеката за кориснике наших алтернативних смјештаја, за 344 објекта радови су у току и очекује се њихов завршетак до краја године. Комисија за избјеглице и расељена лица БиХ донијела је одлуку да се за рјешавање проблема корисника алтернативног смјештаја на подручју РС издвоји 1.550.000 марака.

Злоупотребе

* ГЛAС: Да ли је Министарство затражило провјеру на који начин су трошена средства Фонда за повратак и да ли је било злоупотреба?

БРAНКОВИЋ: Рад Фонда је у надлежности Савјета министара БиХ, а његов рад разматра и Комисија за избјеглице и расељена лица. Рад Фонда за повратак БиХ биће разматран на некој од сљедећих сједница Народне скупштине РС, па за сада немамо информацију о томе да је било неких злоупотреба новца из Фонда за повратак БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.