OHR треба хитно укинути

Бањалука - Савјет безбједности Уједињених нација треба да подржи хитно укидање Канцеларије високог представника (OHR) зарад суверенитета БиХ, уставне владавине и владавине права и људских права.

Наведено је ово у седмом извјештају који је предсједник РС Милорад Додик упутио генералном секретару Уједињених нација Бан Ки Муну, а у који је “Глас Српске” имао увид. Извјештај је упућен уочи данашње сједнице Савјета безбједности УН на којој ће високи представник у БиХ Валентин Инцко представити свој извјештај о стању у БиХ.

OHR и ЕУ

У извјештају је наглашено да високи представник наставља да присваја овлашћења којима драматично прекорачује свој мандат из Aнекса 10 Дејтонског споразума и крши људска и политичка права грађана БиХ.

- Све док високи представник буде био у БиХ, он не смије присвајати, нити користити овлашћења која иду даље од ауторитета који му је повјерен Aнексом 10 Дејтонског споразума. Високи представник и даље тврди да има право да кажњава грађане БиХ без поступка или права жалбе, просто на основу његове одлуке, што је у слободном друштву неприхватљиво - пише у извјештају.

Власти РС у извјештају истичу да међународна заједница треба да се одрекне било какве подршке присвојеном праву високог представника да кажњава појединце путем одлуке и да санкције које су на снази на основу његових одлука морају бити укинуте.

- Нелегални поступци OHR-а, као што је провјера изабраних и именованих функционера и пријетње интервенцијом и даље негативно утичу на дух компромиса између изабраних званичника и генерално на дјелотворност управљања земљом - наведено је у извјештају уз примједбу да није јасно да ли уздржавање високог представника од сличних мјера у посљедње вријеме долази због пада међународне подршке бонским овлашћењима или зато што је и сам схватио да су такве одлуке незаконите и контрапродуктивне.

У извјештају је изражено очекивање да ће Савјет за примјену мира (PIC) на идућој сједници, која је заказана за 22. и 23. мај, потврдити да је БиХ испунила услове и подржати затварање OHR-а.

- Послије 16 година мира и напретка нема оправдања за даљи останак OHR-а у БиХ, а нарочито не за примјену диктаторских моћи високог представника - наведено је у извјештају.

Власти РС обавијестиле су Савјет безбједности УН да су од децембра 2011. године до данас изабрани лидери у БиХ заједничким радом ријешили бројна питања која већ дуго стоје на путу европских интеграција и постизању других кључних циљева.

- Састављен је Савјет министара, договорена расподјела државне и војне имовине, буџет БиХ и усвојени закони о попису становништва, државној помоћи и личној карти - истакнуто је у извјештају.

Додаје се да договор о овим питањима није постигнут наметањем, нити притиском од стране међународне заједнице, чему је допринио конструктиван приступ шефа Делегације и специјалног представника ЕУ у БиХ Петера Соренсена, који је подстакао договор и уздржао се од уплитања у унутрашње ствари БиХ.

- Долазак Соренсена означио је прекретницу. Раздвајање функције специјалног представника ЕУ од функције високог представника наговијестило је одмицање од незаконитог интервенисања високог представника у домаће послове и примицање партнерском приступу у пружању помоћи БиХ - истакнуто је у извјештају.

Сребреница и Устав

Као примјер Инцковог лошег рада у БиХ власти РС наводе и залагање високог представника за промјену Изборног закона БиХ како би било обезбијеђено да Србин не може бити изабран на функцију начелника општине Сребреница. У извјештају је наведено да високи представник није искључио могућност наметања новог закона.

- Aко БиХ жели да поштује људска права и Устав, становницима Сребренице мора се дозволити да слободно бирају своје представнике умјесто да учествују у лажним изборима које су скројили странци. Посебан изборни закон за Сребреницу подстакао би бошњачке странке да затраже чак и радикалније антидејтонске облике посебног третмана, укључујући издвајање из РС - наведено је у извјештају и додаје се да је РС опредијељена да обезбиједи заштиту права свих у Сребреници, без обзира на вјерску или националну припадност.

У извјештају је наведено да су многи у међународној заједници, укључујући СAД, Велику Британију и ЕУ, схватили да БиХ мора да задржи децентрализовану уставну структуру која је успостављена Дејтонским споразумом.

- У централизованој држави доминирале би политике и одлуке ФБиХ, а економске реформе које је РС донијела биле би у великој опасности - наведено је у извјештају и наглашено да су РС и њени лидери опредијељени за извршење пресуде Европског суда за људска права у “предмету Сејдић-Финци”.

У дијелу извјештаја посвећеном правосуђу истакнуто је да га је потребно битно мијењати ако БиХ жели да настави да се креће ка ЕУ. Српска је упозорила Савјет безбједности УН да је терористички напад на америчку амбасаду у Сарајеву подсјетник на опасност који терористи инспирисани исламским радикализмом представљају по грађане БиХ.

- РС је једина која опасности од насилних екстремиста приступа са озбиљношћу коју завређује, тако да би даља централизација безбједносних агенција у БиХ подрила способност и БиХ и РС да се боре против тероризма - пише у извјештају.

Инцко

У извјештају који ће Инцко данас поднијети Савјету безбједности УН нагласак је стављен на позитиван развој ситуације у БиХ формирањем Савјета министара, усвајањем буџета за 2011. годину и закона о државној помоћи и о попису становништва, те договором о деблокади “Електропреноса БиХ” и расподјели војне и државне имовине.

Инцко у извјештају као негативе појаве наводи наставак пријетњи Дејтонском споразуму које се, према његовом мишљењу, огледају у бројним изјавама. У извјештају се наводи и да је Управни одбор PIC-а темељно размотрио могућност окончања супервизије у Брчко дистрикту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.