ОХР "преживио", али губи моћ

БАЊАЛУКА, ЊУЈОРК - Дебата у Савјету безбједности Уједињених нација (СБ УН) потврдила је да се свијетом шири став да ОХР-у и међународном протекторату у БиХ истиче вријеме, с обзиром на то да је први пут отворено говорено о ограничавању улоге новог високог представника те о томе да та канцеларија не може бити трајни механизам управљања, већ да тежиште постепено треба пребацивати на домаће институције и лидере.

Прве промјене унутар Канцеларије високог представника (ОХР) могле би да буду видљиве већ у јуну и то у виду новог високог представника у БиХ, јер је Кристијан Шмит, који није ни имао подршку Српске, али ни свих чланица УН, поднио оставку на мјесто које, према тврдњама републичког врха, узурпира од половине 2021, када је и дошао у БиХ као избор Управног одбора Савјета за примјену мира (ПИК) који није ни дејтонска категорија.

У дипломатским круговима већ се поједине италијанске дипломате помињу као потенцијални кандидати, а спекулише се и да је могуће и да, први пут, Американац дође на чело ОХР-а, с обзиром на то да су њихови кадрови до сад увијек били замјеници високих представника, који су, с друге стране, увијек били представници европских земаља.

Међутим, у овом моменту је, према мишљењима оних који прате процесе на домаћем и међународном плану, важно сагледати правац у којем иде ОХР, затим да ли ће ако буде именован нови високи представник имати подршку и СБ УН, што није било у случају Шмита те да ли ће бити поништене одлуке које је наметнуо, међу којима су и измјене закона којима је за кривично дјело прогласио непоштовање одлука високих представника.

ПОРУКЕ

Прве анализе порука из Њујорка иду у правцу да би највјероватније нови високи представник могао имати мандат постепене транзиције и видљивог смањења међународног интервенционизма, а не брзог гашења ОХР-а.

Сједница СБ УН и редовна полугодишња дебата о ситуацији у БиХ остала је у знаку порука званичника САД. Америчка представница Тами Брус поручила је да наредни изабрани високи представник треба да ради на пребацивању надлежности управљања институцијама на домаће изабране политичаре, али и да мора да има и унутрашњи и међународни консензус.

- Ово није побједа ни пораз било које странке или групе у БиХ , већ признање да је окончана једна фаза међународног присуства - изјавила је Брусова.

САД, како је истакла, има и своје кандидате који би могли да добију титулу високог представника ако то буде потребно, али и додала да то мјесто мора да буде попуњено до краја јуна због општих избора у БиХ.

Брусова је подсјетила да се Милорад Додик повукао са функције предсједника те да су у Српској повучени закони које су САД сматрале "спорним", уз напомену да ће у октобру бити одржани избори.

Русија и Кина су остале при својим ставовима. Руски амбасадор у УН Василиј Небензја је нагласио да је ОХР главни фактор нестабилности те да је Шмит покушао да за сва своја негативна дјела оптужи Србе и власти Српске.

- ОХР се трансформисао у оруђе Запада и спроводи правно насиље над БиХ. Илегално именовање пензионисаног њемачког политичара није било у складу са међународном праксом, већ у супротности са резолуцијама СБ УН - рекао је, додајући да проблеме које је Шмит направио треба средити.

Поновио је став Русије да је затварање ОХР-а први корак ка стабилности БиХ.

- Рјешења треба проналазити кроз дијалог страна у БиХ, на основу Дејтона - навео је Небензја.

Замјеник амбасадора Кине у УН Сун Леј изјавио је да не треба пролонгирати постојање институције високог представника у БиХ и бонских овлашћења, а поготово их не треба учинити сталним.

- Именовање Шмита није одобрио СБ УН - рекао је Сун на сједници.

ОДГОВОР

Предсједник Републике Српске Синиша Каран је истакао да антидејтонске одлуке високих представника нису подлога на којој домаћи лидери могу наставити да раде и граде дејтонску БиХ.

- Високи представници су за све године донијели 913 одлука, чиме су не само рушили Дејтон и Устав БиХ, него и уставно-правну позицију Српске, која у складу са Анексом четири мировног споразума има снажну аутономију која се изражава представљањем у институцијама БиХ у самосталном доношењу одлука те у немогућности да један народ прегласа други - рекао је Каран, коментаришући сједницу Савјета безбједности УН о ситуацији у БиХ.

Подвукао је став да су високи представници створили антидејтонску БиХ и формирали паралелни систем.

- Добра је спознаја да су и неки други схватили да високи представници морају отићи одавде и са собом однијети антидејтонске одлуке, односне оне које су уништиле основе дејтонске БиХ. Примјер је Кристијан Шмит који је поништио народну вољу избора Милорада Додика за предсједника Српске - рекао је Каран.

Предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић сматра да од ОХР-а у БиХ није ништа остало након сједнице Савјета безбједности УН.

- Од ОХР-а у БиХ су, како би наш народ рекао, остали само дугмићи - рекао је Стевандић у Бањалуци.

Стручњак за међународне односе Лучиано Калужа оцијенио је да је сједница потврдила исправност настојања институција Српске да политичке процесе у БиХ воде домаћи лидери, као и да ће Бањалука, уз Москву и Вашингтон, координисати избор новог високог представника.

Калужа је изјавио да је дебата о БиХ у Њујорку потврда да је политика која се базирала на страном интервенционизму доживјела крах.

Он је напоменуо да је кроз излагања представника САД, Русије, па и Кине, поручено да је дошао крај функционисања ОХР-а у досадашњем облику и да се прелази на друга рјешења.

- Речено је да, уколико и дође до избора неког новог високог представника, то мора радити уз координацију и комуникацију са локалним народима. То јесте оно што је стално говорила Република Српска - рекао је Калужа.

ЗАОКРЕТ

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски сматра да је америчка спољна политика доживјела значајне промјене након поновног доласка Доналда Трампа на функцију предсједника, оцјењујући да је посљедња расправа о БиХ представљала материјализацију тог заокрета Вашингтона.

- Он се огледа прво у приједлогу да буде смањена улога Канцеларије високог представника у БиХ, а онда и да она буде укинута у неком наредном периоду - рекао је Ситарски за "Глас" коментаришући изјаве Тами Брус.

Став Вашингтона се, каже, за разлику од претходних администрација, креће више ка ослањању на унутрашњи консензус у БиХ.

- То значи постепени пренос одговорности на домаће политичке актере и институције које треба да поштују устав и законе земље, свиђало се то некоме или не. Та политика је требало да буде успостављена много раније. Домаћи актери морају да престану да живе у илузији да ће стране силе испуњавати њихове политичке захтеве - навео је Ситарски.

Ипак, изненадиле су га и поједине изјаве европских званичника, посебно из Њемачке, који се залажу за задржавање ОХР-а.

- Чини се да улазимо у фазу постепеног смањивања улоге ОХР-а, а да би нови високи представник, који би могао бити именован у јуну, могао бити и последњи - сматра Ситарски.

На питање да ли би високи представник могао доћи из САД каже да је више вјероватно да ће нови високи представник доћи из неке од европских држава.

- Верујем да има озбиљних дипломата који су спремни да прихвате идеју постепеног смањења међународног интервенционизма у БиХ - додао је он.

ДИКТАТИ

Вршилац дужности директора Канцеларије за међународну сарадњу Српске Ана Тришић Бабић поручила је да би америчка визија суверене БиХ коју воде локални лидери успјела, претходни "диктати" међународних актера морају бити поништени. Указала је на то да нема суверенитета ако у Кривичном закону БиХ остаје дјело - непоштовање одлука високог представника.

- Нема суверенитета ако пресуде по том основу не буду укинуте - навела је Тришић Бабић на друштвеној мрежи "Икс".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.