Студија са Харварда открива: ОХР пред судом америчке политике

БАЊАЛУКА - Да ли је вријеме да се заврши ера међународног управљања БиХ? То је кључно питање које поставља студија објављена у харвардском часопису "За право и јавну политику", истичући да су бонска овлашћења високог представника постала једна од препрека пуном сувереном одлучивању у БиХ и да њихову оправданост треба поново преиспитати.

У анализи под насловом "Босна и Херцеговина - шта је интерес америчког народа", уредник тог часописа Тијаго де Алмеида Граф положај БиХ посматра кроз промјене у америчкој спољној политици након повратка Доналда Трампа и принципа "Америка на првом мјесту". Према његовом тумачењу, сваки међународни ангажман Вашингтона требало би мјерити кроз питање да ли доноси корист америчким грађанима и стратешким интересима САД.

Граф оцјењује да се БиХ и три деценије након Дејтонског споразума налази у стању дубоке политичке подијељености, а један од узрока види у чињеници да најважније одлуке не доносе само домаће институције и изабрани представници, већ и међународни актери, прије свега високи представник.

СПОРНЕ СТВАРИ

Посебну пажњу Граф посвећује бонским овлашћењима, која су високом представнику дата након састанка Савјета за спровођење мира у Бону 1997. године. Централна теза његове анализе јесте да су та овлашћења правно спорна јер, према његовом тумачењу, нису била дио изворног Дејтонског споразума нити су их формално прихватиле све стране потписнице.

Он подсјећа да је Анексом 10 Дејтона високом представнику дата улога координатора цивилног спровођења мировног споразума и "коначног ауторитета" за његово тумачење. Међутим, сматра да тај оквир није укључивао право да сам доноси законе и преузима улогу законодавца.

Позивајући се на бившег предсједника Уставног суда БиХ Мату Тадића, Граф наводи да су високи представници од увођења бонских овлашћења до 2024. године донијели велики број одлука које су имале карактер законских аката. Према подацима које цитира, Тадић је навео да је високи представник у том периоду наметнуо 341 закон.

ЗАКОНИ И ОВЛАШЋЕЊА

Главни правни аргумент студије заснива се на принципу владавине права. Граф наводи да законе могу доносити само институције које за то имају јасно уставно овлашћење. У контексту БиХ сматра да се исто питање мора поставити и код одлука високог представника, јер Устав БиХ предвиђа да законодавну власт врши Парламентарна скупштина БиХ. Према његовом тумачењу, стабилност није могућа ако постоји раскорак између формалних уставних надлежности и начина доношења одлука у пракси.

Питање будућности БиХ Граф повезује са промјеном приоритета Вашингтона након повратка Доналда Трампа у Бијелу кућу.

Према његовом тумачењу, Вашингтон би требало да преиспита досадашњи модел односа према БиХ и већи дио одговорности врати домаћим институцијама, јер трајна стабилност не може бити заснована на дуготрајном међународном управљању.

ПРОМЈЕНА ПРИСТУПА

Питање будућности међународног присуства у БиХ већ дуже вријеме анализирају и поједини српски политички аналитичари и дипломате. Политички аналитичар Александар Павић каже за "Глас Српске" да је један од кључних проблема БиХ то што је привремени послијератни механизам временом прерастао у трајни политички инструмент.

Према његовом тумачењу, међународно присуство након рата имало је оправдање у очувању мира, али је проблем настао када су овлашћења високог представника проширена до мјере у којој он може доносити одлуке са снагом закона.

- У БиХ постоји раскорак између формалног уставног поретка и начина на који систем функционише у пракси, јер ентитетске власти у појединим ситуацијама немају коначну ријеч о питањима од великог значаја, иако им је уставом дато - истакао је Павић.

Он сматра да би промјена америчког приступа могла бити један од најважнијих фактора за будућност БиХ, али и Републике Српске, имајући у виду улогу коју су САД имале у креирању послијератног политичког оквира.

Сличан став има и дипломата Зоран Миливојевић, који каже да досадашњи модел снажног међународног интервенционизма очигледно није дао резултате, јер БиХ и након бројних интервенција остаје политички дубоко подијељена земља у којој су кризе постале нормалност. Поручује да више не би требало да буде дилеме, да ли међународни представници и даље треба да буду главни арбитри унутрашњих процеса или је потребно створити услове да домаћи актери преузму већу одговорност.

ПРИНЦИПИ ЗА БУДУЋНОСТ

Као могући пут изласка из вишедеценијске политичке кризе у БиХ, Граф издваја три основна принципа - владавину права, самоопредјељење и супсидијарност. Први принцип је владавина права, односно став да свака институција мора дјеловати искључиво у оквирима овлашћења која су јој повјерена. Граф сматра да је један од кључних проблема у БиХ настао онда када је високи представник добио могућност доношења одлука које по свом карактеру представљају законодавну активност. Указује да стабилан демократски систем може постојати само ако су јасно одређене границе власти и ако сваки ниво институција одговара за одлуке које доноси.

Други принцип је самоопредјељење, које Граф повезује са правом народа да сами одлучују о својој политичкој будућности. Он сматра да трајна стабилност у БиХ не може бити изграђена кроз трајно ослањање на одлуке које долазе споља, већ кроз договор домаћих институција и три конститутивна народа.

Трећи принцип је супсидијарност, односно правило да одлуке треба доносити на оном нивоу власти који је најближи грађанима и који може најефикасније ријешити одређени проблем. Граф овај принцип повезује са уставним уређењем САД, али и ЕУ, гдје постоји идеја да се што више одлука задржи на нижим нивоима власти, док виши нивои интервенишу само када је то неопходно. Он указује да слична логика постоји и у Уставу БиХ, према којем све надлежности које нису изричито пренесене на институције БиХ припадају ентитетима.

КЉУЧНО ПИТАЊЕ

Посебно поглавље студије посвећено је будућности Канцеларије високог представника. Граф сматра да би промјене у врху ОХР-а могле представљати прилику за преиспитивање досадашњег модела међународног присуства у БиХ. Он наводи да би евентуално одустајање од бонских овлашћења представљало повратак изворним принципима Дејтона и већу одговорност домаћих институција. У завршници студије Граф закључује да би смањење међународног управљања и јачање домаће одговорности могли отворити простор да БиХ постане стабилнији партнер САД.

Граф наводи и да би, уколико Трамп настави политику јачања односа са партнерима који подржавају његов приступ међународним односима, Вашингтон у БиХ могао добити стабилнијег савезника и партнера, а не земљу трајно зависну од спољног управљања.

 

НЕУСПЈЕЛИ ПРОЈЕКАТ

Херитиџ фондација, један од најутицајнијих конзервативних истраживачких центара у САД, у анализама БиХ оцјењује да је ријеч о неуспјелом западном пројекту изградње државе. Критикује улогу ОХР-а, сматрајући да је привремени механизам за спровођење мира прерастао у трајни облик међународног надзора. Наводи да широка овлашћења високог представника, укључујући наметање закона и смјене функционера, слабе домаћу одговорност. Државни секретар Марко Рубио недавно је најавио већи фокус америчке политике на економску дипломатију умјесто дуготрајне "изградње држава и нација".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.