Фото: архива
| Зграда ОХР-а у Сарајеву
БАЊАЛУКА - Република Српска је на више адреса отворила тему заштите српске имовине у ФБиХ, а и даље се разматра могућност оспоравања федералног Закона о земљишним књигама пред Уставним судом БиХ због апсурдне праксе да тамошње судије не желе да вијећају о стварима које изађу из кухиње Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР).
Последњи примјери отимања земљишта Српске православне цркве (СЦП) те упис гробаља у власништу локалне заједнице на подручју оне федералне општине или града на којем налази или чак и под ознаком да је њен власник „држава БиХ“ упалили су аларм у Српској. Под лупом надлежних дошли су проблеми Срба у ФБиХ, али и они чија је имовина остала у том дијелу БиХ.
Формирана интерресорна радна група
Формирана је интерресорна радна група чији су чланови у сталном раду, а на једном од првих састанака је најављена могућност покретања поступка за оцјену уставности Закона о земљишним књигама Федерације због уочених неправилности у поступцима уписа имовине и неинформисања странака у поступку.
Генерални секретар Владе Републике Српске Далибор Панић је подсјетио да је и ресорни министар Горан Селак одржао низ састанака о овој теми и то са представницима СПЦ-а, министрима правде ФБиХ и БиХ, а и у све је упућена и Канцеларија ОЕБС-а.
- Недвосмислен циљ је заштита српску имовину у ФБиХ. Још разматрамо и ту могућност оспоравања Закона о земљишњим књигама пред Уставним судом БиХ, иако је он 2002. наметнут од стране високог представника. Уставни суд БиХ има један апсурдан налог од стране Кристијан Шварц Шилинга којег се држе, а то је да ствари из ОХР-а не могу бити предмет преиспитивања тог суда тако да се двоумимо у вези са тим – рекао је Панић за „Глас“.
Подвукао је да је спорни закон лош, али и да није једини такав у БиХ.
- Закони се свугдје преиспитују, мијењају, али ми овдје имамо апсурд који и постоји само нас да је Шварц Шилинг написао један налог Уставном суду БиХ гдје им је унапријед запријетио да ни једна одлука или било шта друго што произађе из ОХР-а не може бити предмет преиспитивања Уставног суда БиХ чиме се ставио и изнад те институције, ма шта ми из Српске о њој мислили – истакао је Панић.
У међувремену је, додао је, ојачана улога Републичке управе за геодетске и имовинско правне односе у чијим јединицама грађани могу да се распитају о имовини и затраже помоћ.
- У свакој јединици је задужено барем једно лице које им може дати податке о њиховој имовини и то је можда и највећи допринос у овом моменту да смо каналисали сва та питања и да грађани могу да знају одакле да крену - рекао је Панић.
"Српска неће бити посматрач"
Министар правде Српске Горан Селак је подвукао да Српска неће бити само посматрач онога што се дешава српском народу и СПЦ у ФБиХ.
- Федерални министар правде и ја би требало идуће седмице да се састанемо са митрополитом Димитријем из Захумско-херцеговачке епархије, а уз то је договорено са митрополитом Хризостомом да буде одржан Међурелигијски савјет како би разговарали о овој теми. Велике су злоупотребе органа у ФБиХ – рекао је Селак за „Глас“ и додао да надлежни у Влади још анализирају спорни закон како би сагледали могућност подношења апелације или оцјене уставности пред надлежним судом Федерације или БиХ.
Из републичког Правобранилаштва је поручено да је Закон о земљишним књигама ФБиХ није уставан, као што то нису ни Уредба о излагању на јавни увид података премјера и катастра класирања земљишта, Правилник о поступању у земљишно-књижним стварима.
Највећи проблем је у томе што, за разлику од Српске, тамошње катастарске општине, приликом усклађивања података катастра и земљишних књига јавност обавјештава кроз "Службени гласник" или кроз јавни оглас у локалним новинама. Оне су Србима избјеглим из ФБиХ недоступне.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.