Одлука ЦИК-а за попуњавање Дома народа Парламента ФБиХ отворила Пандорину кутију

Бањалука - Одлука Централне изборне комисије БиХ (ЦИК) да се за попуњавање Дома народа Парламента ФБиХ користи попис становништва из 2013. године отворио је многа питања, а једно од кључних је да ли ентитети у БиХ и даље треба да конституишу власт по попису из 1991. године.

Ентитетске владе тренутно су у обавези да у свом саставу имају одређен број министара који припадају “мањинском” народу на територији ентитета. Рецимо, Република Српска у обавези је да у Влади Републике Српске, поред осам министара из реда српског народа, има и пет министара Бошњака и три министра Хрвата, док Влада Федерације БиХ треба да се састоји од осам министара Бошњака, пет Хрвата и три Србина. Одредба о примјени пописа из 1991. године, по уставима ентитета, обавезна је све до спровођења Анекса 7 Дејтонског мировног споразума који говори о избјеглим и расељеним.

Стручњаци у БиХ углавном су подијељени. Док једни тврде да је Анекс 7 Дејтонског мировног споразума завршен и да инсистирање на његовом “затварању” не представља ништа значајно, с друге стране су они који већ најављују апелације Уставном суду БиХ, управо због одлуке Централне изборне комисије БиХ да се примијени попис из 2013. године.

“Теоретски, а и практично се може десити да одлука о спровођењу Анекса 7 никада не буде донесена, имајући у виду констелацију укупних односа у БиХ. Попис из 2013. године је добио сагласност Савјета за имплементацију мира и подразумијева се да резултати тог пописа морају бити примијењени не само сада у Федерацији БиХ, него и иначе”, рекао је Витомир Поповић, правни стручњак, питајући се да ли у Влади Републике Српске треба да има одређени број министара Бошњака и Хрвата уколико тих народа нема толико на њеној територији или у Влади Федерације БиХ Срба ако их тамо нема. Такође, наглашава да због тога, односно чињенице да у Републици Српској нема толико Бошњака и Хрвата колико их је било по попису из 1991. године, а и Федерацији БиХ Срба, треба отворити причу о измјенама устава.

“Није ни требало да се чека одлука ЦИК-а, већ да се иде у примјену пописа из 2013. године. Сада се крше права оних других јер практично Бошњацима и Србима на некој територији се дају права на бази пописа из 1991. године којих више нема, а не дају се права становницима који живе ту на тој територији”, рекао је Поповић.

С друге стране, углавном Бошњаци сматрају да је одлуком ЦИК-а да се примијени попис из 2013. године грубо прекршен Устав, тачније амандман 51. Устава Федерације у којем јасно пише да ће се објављени резултати пописа становништва из 1991. године на одговорајући начин користити за сва израчунавања која захтијевају демографске податке док се Анекс 7 у потпуности не спроведе.

Већина бошњачких странака, као што су СДА и СДП,  већ је најавила подношење апелације Уставном суду БиХ за оцјену уставности одлуке ЦИК-а у вези са попуном Дома народа Парламента ФБиХ, истичући да је ЦИК својом одлуком само закомпликовао ситуацију.

“Важно је да је ЦИК донио одлуку и откочио процес формирања власти, али није добро што су чланови ЦИК-а вођени политичким мотивима, а не правном и уставном аргументацијом. Одлуком није ријешио проблем, није га умањио, увећао је проблем, али и отворио простор да се питање може рјешавати”, рекао је за федералне медије Халид Гењац, генерални секретар СДА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.