Одбрана Републике Српске није завршена

Соколац - Припадници романијских бригада, кроз које је прошло око 15.000 бораца, обиљежили су данас 25 година од оснивања ових јединица Војске Републике Српске уз поруку да одбрана Српске још траје.

Обиљежавање 21. маја - Дана романијских бригада почело је служењем парастоса у цркви Светог пророка Илије на Сокоцу у присуству породица погинулих бораца, демобилисаних бораца, ратних војних инвалида, представника привредног, друштвеног и политичког живота града Источно Сарајево и општине Соколац.

Вијенце на централно Спомен-обиљежје положиле су делегације Борачке организације Републике Српске, Општинске борачке организације Соколац и општинских борачких организација Сарајевско-романијске регије, града Источно Сарајево и општине Соколац, те СУБНОР-а општине Соколац.

Предсједник Одбора борачких организација Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић рекао је новинарима да је Прва романијска пјешадијска бригада проистекла из 216. Брдске бригаде чија је команда била на Хан Пијеску.

"Из романијских бригада погинуло је укупно око 1.100 бораца, а само са подручја Сокоца више од 280 бораца", истакао је Лалић.

Лалић је увјерен да Република Српска не би постојала у оваквом облику у каквом је сада да није било романијских бригада.

Он је поручио да ни у ком случају српски народ не смије допустити да било ко угрози Републику Српску, коју је створило више од 25.000 њихове погинуле браће.

"Свим српским борцима кажем да борба за Републику Српску још није завршена и ако хоћемо да је сачувамо можемо то једино јединствени, заједно, какви смо били од 1992. до 1996. године", рекао је Лалић.

Предсједник Одбора борачких организација Сарајевско-романијске регије истакао је да су заједница и друштво много тога заборавили када је ријеч о онима који су стварали Српску, а посебно код запошљавања демобилисаних бораца и дјеце погинулих бораца.

Према његовим ријечима, на подручју општине Соколац без сталног посла је око 60 дјеце погинулих бораца.

Срето Пантић је ратни командант батаљона у Првој романијској пјешадијској бригади која је покривала дио сарајевског и горажданског ратишта и Нишићку висораван, такође више очекује од државе, коју је стварао са саборцима.

"Кроз моју јединицу је прошло око 1.500 бораца, погинулих и рањених је било много, посебно на Нишићкој висоравни гдје је непријатељска војска непрестано покушавала пробити линије наше одбране, погинуло је 10 бораца и скоро 100 их је рањено", присјећа се Пантић.

Он је незадовољан статусом демобилисаних бораца од којих велики број не ради или ради на црно, а они који су добили пензију живе тешко од малих примања.

Нико Кошарац, отац два погинула борца Спасимира /1971/ и Миломира /1974/, је мишљења да би власт и сама држава требала више да поведе рачуна о борачким категоријама.

Његови синови су били у једном рову и погинули су истог дана - 18. јануара 1994. године на илијашком ратишту. Након потписивања Дејтона, посмртне остатке својих синова Кошарац је из породичног гробља пренио у Војничко спомен-гробље на Сокоцу.

Прва романијска пјешадијска бригада је почела са дејствима на ратиштима широм бивше Југославије прије избијања рата на подручју Романије.

Друга романијска моторизивана бригада је основана 21. маја и покривала је готово комплетно сарајевско-романијско ратиште, а из ње су касније проистекле друге бригаде које су браниле подручје Сарајева и Романије.

Прва Романијска пјешадијска бригада била је под командом Сарајевско-романијског корпуса, а Друга романијска моторизована бригада под командом Дринског корпуса Војске Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.