Одбачен Шешељев захтјев

Београд - Хашки трибунал одбацио је данас захтјев Војислава Шешеља да буде ослобођен или да суђење почне испочетка, послије изузећа судије Фредерика Хархофа на захтјев оптуженог.

Судска одлука донесена је већином, уз супротно мишљење судије Кофија Кумелија Афанђеа, који је оцијенио да је Шешељев случај "без преседана".

"Не могу да се сагласим са већином у одлуци да суђење буде настављено када је доведена у питање правичност поступка", навео је Афанђе.

Апелационо вијеће оцијенило је да је дискреционо право расправног вијећа у поступку против Шешеља да одлучи о наставку процеса "у интересу правде". Тиме је, по данашњој одлуци, постигнута равнотежа између права оптуженог и интереса правде, преносе медији.

Шешељ, према одлуци, није доказао да је расправно вијеће починило грешку када је одлучило да процес настави пошто се новоименовани судија Мадаје Нијанг, који је замијенио изузетог Хархофа упозна са предметом читајући спис цијелог процеса и прегледајући видео-снимке исказа свједока, иако је то "без преседана" у пракси суда.

Шешељеву тврдњу да је процес неправичан и да се не може спасити због кршења његових процедуралних права, жалбено вијеће одбацило је као излишну, наводећи да је расправно вијеће тај аргумент оптуженог већ раније одбацило.

Одбацујући тврдњу оптуженог да је прекршено и његово право на суђење у разумном року, апелационо вијеће оцијенило је да чињеница да је Шешељ без пресуде у притвору скоро 12 година, "није предрасуда према њему, сама по себи".

Шешељ се 23. фебруара 2003. године добровољно предао Хашком трибуналу, гдје се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице која га терети за злочине против човјечности и кршење закона и обичаја ратовања од 1991. до 1993. године у Хрватској, БиХ и Војводини.

Од тада је у притвору у Шевенингену, а његов предмет је и даље у претресном поступку који је почео 2007. године. Тужилаштво је крајем 2010. завршило изношење доказа, а оптужени, који се сам брани, није желио да износи никакве аргументе одбране.

Завршне ријечи одржане су у марту 2012. године, а изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар 2013. Шешељ је, међутим, у јулу прошле године затражио изузеће судије Хархофа због сумње у његову пристрасност.

Хархоф је, како је навео оптужени, на адресе 56 пријатеља и сарадника упутио писмо у којем је оцијенио да су ослобађајуће пресуде хрватском генералу Анти Готовини, бившем начелнику Генералштаба Војске Југослвије Момчилу Перишићу и бившем шефу Службе државне безбједности Србије Јовици Станишићу плод политички мотивисаног притиска предсједника суда Американца Теодора Мерона, на колеге.

Суд је прихватио Шешељев захтјев и, умјесто Хархофа, именован је судија Мандиаје Нијанг.

Оптужени је почетком године затражио да буде ослобођен или да суђење почне испочетка јер, како је навео, није правично да поступак буде настављен уз судију који није пратио поступак од почетка.

Одвојено од оптужнице за злочине против човјечности и кршење закона и обичаја ратовања, Шешељ је у три поступка осуђен због непоштивања суда, на 15, 18 и 24 мјесеца затвора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.