Објављен интервју чију објаву је Шмит наводно хтио да спријечи

У њемачком листу "Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг" (ФАЗ) објављен је интервју са Кристијаном Шмитом, којег у Републици Српској не признају за високог представника у Босни и Херцеговини, чије објављивање је, према наводима новинара Михаела Мартенса, он покушао да заустави.

У овом интервјуу Шмит је највише говорио о разлозима одласка, односно о наводима да је отишао под притиском представника Сједињених Америчких Држава, преноси Кликс.

У још једном интервјуу датом раније за "Зидојче цајтунг" Шмит је говорио о "разговорима иза кулиса", што је адресирао у одговору на питање да ли је напустио позицију високог представника због "америчког пиштоља на челу".

О одласку са функције

"Сви разговори протекли су мирно и без 'употребе оружја'. Сам сам био спреман, у датим околностима, спријечити да различити ставови прерасту у ризик за функцију високог представника. Зато сам, након интензивних, али и успјешних разговора, донио такву одлуку", рекао је Шмит за ФАЗ.

What can Europe do against MAGA-USA meddling in European affairs? Had a long interview about this with Christian Schmidt, the outgoing High Representative in Bosnia-Hercegovina. Hours later, Schmidt tried to prevent the interview from getting published.  pic.twitter.com/Aw7Q410JxE

— Michael Martens (@Andric1961) May 15, 2026

Појаснио је ове разговоре у одговору на питање да ли је био потпуно отворен у дискусијама да напусти БиХ.

"Они који говоре све што им је на срцу не поштују основна правила дипломатског опхођења. Нисам овдје да објашњавам личне осјећаје, него да кажем о чему се ради. Након пет година на функцији, што је други најдужи мандат међу високим представницима у Босни, тешка срца сам одлучио да одем. Али исто тако знам да имамо одређене проблеме о којима морамо говорити. Ко мисли да ће проблеми бити ријешени тиме што један човјек оде, а други дође, није разумио проблеме Босне и Херцеговине", рекао је.

Критиковао ЕУ због политике према БиХ

Једно од питања упућених Шмиту било је везано и за Ангелу Меркел, бившу канцеларку Њемачке.

Шмит је рекао да је сагласан с поруком Меркелове о томе да се Европа треба "одвојити" од САД, али је имао и поруку за Европску унију, конкретно у контексту БиХ.

"Шта смо ми Европљани заправо урадили да развијемо властиту стратегију? Када погледам ситуацију овде у БиХ, видим да постоји велика потреба за корекцијама. Гдје су Европљани када је ријеч о односу према овој земљи?", рекао је Шмит.

У том контексту је говорио и о пројекту гасовода Јужна интерконекција.

"БиХ добија гас искључиво из Русије преко Србије. Као одговор на то, годинама постоји идеја о изградњи гасовода из Хрватске према БиХ, коју је ЕУ у почетку снажно подржавала. Американци то гурају напријед, што им се не може замјерити. Сада ЕУ каже да то више не може подржати јер се не ради о обновљивим изворима енергије. Тако БиХ остаје зависна само о руском гасу. Није довољно накнадно само критиковати друге. Гдје је наша европска стратегија?", навео је Шмит.

Шмит: Амерички став је очување БиХ

На питање новинара о ставу САД, у контексту недавног говора америчке представнице у Савјету безбједности Уједињених нација Тејми Брус, Шмит је навео да САД чврсто стоје уз БиХ и Дејтонски мировни споразум.

"Амерички став, који је сада поново потврђен и у Савјету безбједности УН, јесте очување Босне и Херцеговине у складу с Дејтонским споразумом. То искључује независност Републике Српске. Али тај лобистички уговор јасно описује одређену намјеру, за чије остварење се, према ономе што се чује, издваја много новца - готово колико износи цијели годишњи буџет ОХР-а", додао је Шмит.

На неколико питања о Милораду Додику, лидеру СНСД-а, “није желио да одговори са много детаља”, осим што је реаговао на то да посјета Доналда Трампа Џуниора Бањалуци, у организацији Додиковог сина Игора, сугерише потенцијалну промјену става Америке према БиХ, преноси Клиx.

"Ко мисли да се проблеми на Балкану могу ријешити повлачењем нових граница занемарује чињеницу да се тиме одмах стварају нови проблеми. Такве идеје су опасне јер нуде привид рјешења за нешто што се на тај начин не може ријешити", рекао је Шмит у интервјуу.

У више детаља је ушао када је новинар питао о томе каква је истинска улога високог представника у БиХ ако дође до насилне ескалације.

"Ако се земља распадне, овлаштења високог представника заиста нису довољна. Тада су пресудни очување мира и ангажирано дјеловање међународне заједнице у складу с правилима за случај сецесије. Тада више није ријеч о подршци држави и друштву, него о самом опстанку државе. Тада на снагу ступају дипломатске и војне надлежности. Међународна заједница и сусједне државе тада морају мудро дјеловати како би то спријечиле. Али високи представник и данас има своју улогу. То што ће се парламентарни избори у октобру одржати према принципима ОСЦЕ и што ће се бирачи убудуће идентификовати биометријским подацима резултат је искључиво ангажмана високог представника", рекао је.

Шмит је посебан проблем имао с тврдњом новинара да високи представници нису успјели много да ураде током својих мандата у БиХ.

"Функционалност ове државе постоји само зато што су високи представници интервенисали. Међутим, интервенционизам није дугорочно рјешење. Умјесто тога потребни су кораци ка европској интеграцији. Она тренутно не напредује ништа више него што високи представник посједује чаробни штапић. На крају је потребан заједнички политички интерес у Босни и Херцеговини", рекао је Шмит.

О државној имовини и исламофобији у БиХ

Новинар ФАЗ-а се затим вратио на питање изградње гасовода Јужна интерконекција, у контексту и даље отвореног питања државне имовине.

"То је врло комплексна ситуација и, наравно, сви бисмо више вољели да парламент коначно поступи по захтјеву Уставног суда и усвоји одговарајуће законодавство. Али треба да будемо искрени и кажемо зашто то до сада није успјело: зато што не постоји политичка воља. Зато што одређени људи тврде да државна имовина Босне и Херцеговине уопште не постоји. Иако је Уставни суд Босне и Херцеговине то неуморно потврђивао и правно разјаснио кроз своје пресуде. САД су, то се мора констатовати, барем створиле одређену динамику по том питању", рекао је Шмит.

Посљедњи дио његовог одговора је затим одвео до дијела интервјуа који је био споран Шмиту, због констатације новинара да је управо он био жртва ове "америчке динамике", што је он негирао.

"Нисам жртва. Ја сам слободан човјек", кратко је рекао.

Међутим, Мартенс је и даље инсистирао на томе, чак сугеришући да су "Американци на сребрној тацни донијели Шмитову главу Додику".

"Ја то тако не видим. Моја је одлука ово што сада радим. Глава ми је на раменима и ту ће и остати", рекао је, уз констатацију да "не мора објашњавати да није скалпиран".

На крају интервјуа је још говорио о дијелу извјештаја који је упутио и прочитао на сједници Савјета безбједности УН, а тиче се раста исламофобије у БиХ.

"Изговарају се веома тешки говори мржње. Користе се све увреде доступне на босанском језику против босанских муслимана, до те мјере да се ријеч 'Турчин' неприхватљиво користи као погрдан израз. Све се то ради без икаквих посљедица и без повлачења изјава. Више нема никаквог зазора - и то ме заиста забрињава", рекао је Шмит.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.