НСРС је изнад политички мотивисаних судија

БАЊАЛУКА - Уставни суд БиХ, у којем још нема српских судија, оспорио је данас, одлучујући по апелацијама од стране федералних функционера, сет аката који је усвојен у републичком парламенту као један од првих потеза након првостепене пресуде предсједнику Републике, а из Српске је и након ове одлуке поручено да свима треба да буде јасно на којој адреси је највише законодавно тијело.

Такозвани крњи Уставни суд БиХ оспорио је, наиме, више закона и аката које је донијела Народна скупштина, јер сматра да "нису у складу са одредбама Устава БиХ". Међу њима су закони о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, о непримјењивању закона и забрани дјеловања вануставних институција БиХ, допуни Кривичног законика Српске и Закон о Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске. Ван снаге је стављен и Правилник о поступку кандидовања и избора првих чланова ВСТС-а Републике Српске, Одлука о мјерама и задацима проистеклим из неуставних одлука и поступака вануставних институција БиХ и неколико закључака усвојених на посебној сједници Скупштине 26. фебруара.

На тој сједници је Српска, како је поручено из парламента, утврдила први директан одговор на вануставно дјеловање дијела институција на нивоу БиХ кроз сет закона с једним циљем, а то је одбрана уставног поретка заснованог на принципима Дејтонског споразума. Законом о непримјењивању закона и забрани дјеловања вануставних институција БиХ прописано је да закони о Суду БиХ, Тужилаштву БиХ, Агенцији за истраге и заштиту (СИПА) БиХ и Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) БиХ неће бити примјењивани нити извршавани на простору Српске. По хитном поступку усвојен је и Закон о ВСТС-у Републике Српске, а подршку је добио и Закон о допуни Кривичног законика Српске, којим је прописано да ће непоштовање одлуке институција и органа Српске у институцијама БиХ или јединицама локалне самоуправе бити кажњиво затвором од шест мјесеци до пет година, док се Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација у Српској односи на успостављање посебног регистра организација које финансијски или на други начин помажу страни субјекти.

Захтјеве за оцјену уставности на адресу Уставног суда стигли су од стране делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Кемала Адемовића, хрватског и бошњачког члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића и Дениса Бећировића те Дениса Звиздића, предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Члан скупштинског Одбора за уставна питања Младен Илић (СНСД) за "Глас" каже да политички суд наставља дјеловање по препознатљивој матрици те да су тога били свјесни и у Народној скупштини када су гласали за законе.

- Народна скупштина је највише законодавно тијело. Ми смо јасно ставили до знања шта се поштује у Српској, а својевремено су стављене ван снаге и одлуке таквог суда који ради на овај начин и спроводи силу. Апсурдно је све што раде. Ми знамо шта треба да поштујемо и наставићемо да радимо свој посао, а наше одлуке ће бити поштоване и убудуће - истакао је Илић за "Глас".

Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ у Српској је усвојен у јуну 2023, али је и њега одлуком оспорио Кристијан Шмит, којег, с друге стране, Српска не признаје за високог представника у БиХ.

Ко доноси одлуке

У Суду тренутно, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у Представничком дому ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије који долазе из Њемачке, Албаније и Швајцарске. С друге стране нема ниједног од двоје судија из Републике Српске, колико прописује Устав, због пензионисања доскорашњих кадрова те чињенице да Српска захтијева да суд буде уведен у законске оквире.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.