Новоизабрани митрополит дабробосански Хризостом за Глас Српске: Повратак свих на своје једино праведан и исправан

Као митрополит дабробосански борићу се за повратак свих на своје, јер сматрам да је то једино праведно и исправно и да буде укинут сваки вид дискриминације у Митрополији дабробосанској.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" новоизабрани митрополит дабробосански Хризостом, који ће свечано бити устоличен у недјељу, 3. септембра, у Саборној цркви у Сарајеву. Митрополит истиче да у Сарајево долази са великим задовољством, не плашећи се изазова, али свјестан тешког положаја српског народа. Наглашава да ће се уз своју мисију повратка становништва на њихова огњишта борити и за враћање имовине Српске православне цркве у ФБиХ.

* ГЛАС: Шта за Вас значи долазак на чело Митрополије дабробосанске?

ХРИЗОСТОМ: Након 22 године проведене у Епархији бихаћко-петровачкој четири године провео сам у Епархији зворничко-тузланској. Одлазим са великим задовољством, јер сам током овог периода могао да помогнем народу и цркви да проблеми који су постојали колико-толико буду превазиђени у овој епархији.

Мој унутрашњи доживљај је да ништа не бива без воље Божије, да Бог промишља о свакоме и о свему, па у овом случају и о мени, као једном дјетету, човјеку, епископу који је стасавао у Босанској Крајини, који се школовао у Далмацији и у свијету. И на крају, у мојој 66. години, одлазим на трон велике и славне Митрополије дабробосанске. То је за мене велика сатисфакција и потврда да Бог о свему промишља.

Ова митрополија је једна од најславнијих и најстаријих наших, али и велика мученица и страдалница 20. вијека и са тог аспекта сам јако срећан да могу да јој служим. Сигурно сви осјећају да је мјесто у тој митрополији тешко и изазовно, али у нашој Православној цркви су све значајне столице или катедре свих наших првопрестолних патријараха управо у таквим срединама, почевши од Истанбула, Дамаска, Јерусалима, Александрије. У свим тешким временима црква је стајала тамо гдје је Бог благословио и одредио да стоји. Зато и ја са задовољством идем у митрополију не плашећи се изазова.

* ГЛАС: Колико је Митрополија дабробосанска са сједиштем у Сарајеву важна за Српску православну цркву, с обзиром на то да је ријеч о јединој митрополији у БиХ?

ХРИЗОСТОМ: Врло је важна, јер је ово једна од најстаријих митрополија у Српској православној цркви, основана још за вријеме Светог Саве 1220. године. Има дугу историју, велику мисију, не само на данашњем простору митрополије, који је сада смањен. Својевремено то је била моћна митрополија која је чувала и окупљала сав српски народ у цијелој Босни, Илирици, Далмацији, широм ових западнобалканских простора. Зато је њена улога значајна и велика, а мисија и данас остаје иста, можда у измијењеним приликама и околностима. У сваком случају Митрополија дабробосанска ће наставити да обавља своју мисију онако како треба.

* ГЛАС: Да ли сте се већ упознали са стањем у митрополији и шта ће бити приоритети Вашег рада?

ХРИЗОСТОМ: Нисам се још детаљно упознао, иако ми није непозната ситуација, јер ипак смо ми епископи ту 27 година, радимо заједно и мање-више знамо стање у свих пет епархија у БиХ. Сигурно је да су велики изазови због огромног егзодуса српског народа 1996. године и великог страдања током посљедњег рата, али и због дугогодишњег исељавања српског народа из централне Босне. Имамо дуг период исељавања према Србији, Европи и другим крајевима свијета. Све то треба добро сагледати, анализирати и видјети шта се може учинити да се тај народ духовно поново повеже са својом матицом, да се враћа и обилази своја огњишта.

* ГЛАС: Хоћете ли наставити мисију упокојеног митрополита Николаја да се Срби врате на своја огњишта у Сарајево?

ХРИЗОСТОМ: Ја сам једини и први још крајем 1995. године позвао сав прогнани народ, не само српски него и хрватски и муслимански, да се врати на своја огњишта, да обнављамо своју земљу, јер то нам је и обавеза. У историји наших народа било је ратова, сукоба, борби, али послије свега тога народи су се враћали на огњишта и обнављали своје куће и домове, све оно што је њихово, никада не напуштајући своје крајеве. Међутим, овај рат био је трагичан за српски народ у БиХ. Многи Срби су усљед посљедица рата расељени, исељени, прогнани од 1992. године, па све до 1996. и послије рата многи су прогоњени разним системима присиле или дискриминацијом. Борићу се за повратак свих на своје, јер сматрам да је то једино праведно и исправно. Борићемо се да буде укинут сваки вид дискриминације у Митрополији дабробосанској, јер је ту почињено много дискриминације.

* ГЛАС: Српској православној цркви није враћена имовина у Сарајеву и остатку ФБиХ, иако је то учињено Католичкој цркви и Исламској заједници. Сматрате ли да ово питање треба да буде ријешено?

ХРИЗОСТОМ: Тиме ћемо се сигурно бавити и то је и наша обавеза. Не само да се бавимо духовним проповиједањем ријечи Божије, мисијом цркве у свијету, већ ћемо се сигурно борити за своја права и имовинско-правна питања. Жалосна је чињеница да се и ту види дискриминација према Православној цркви у ФБиХ. Шта више, и данас има атака да се и оно што је преостало на неки начин отима и насрће на нашу имовину у Сарајеву. Према томе, на нама је велики изазов, велики рад да стрпљиво тражимо рјешење овог дискриминирајућег проблема, те да покушамо да се са другим вјерским заједницама усагласимо о томе да буде усвојен закон о реституцији који је неминован. Нажалост, ту су страни фактори одиграли нечасну улогу. Ми смо још 1990. и неке године, све вјерске заједнице припремили нацрт закона о реституцији, међутим тадашњи амбасадор је све то спријечио и зауставио. То је невјероватно, јер смо ми једина земља на Балкану која још није донијела тај закон. То није усвојено само због тога да би се нанијела штета Српској православној цркви.

Епархија зворничко-тузланска

* ГЛАС: Током Ваше мисије на подручју Епархије зворничко-тузланске започети су бројни пројекти. Један од њих је и градња православне гимназије. Када се очекује завршетак радова?

ХРИЗОСТОМ: У току су завршни занатски радови. Надамо се да ће до устоличења новог владике многи послови бити завршени. Осим тога, завршили смо и административни центар епархије и простор око њега, али и широм епархије раде се велики пројекти.

* ГЛАС: Након четири године проведене у Епархији зворничко-тузланској на шта сте посебно поносни?

ХРИЗОСТОМ: Поносан сам, и имам разлога за задовољство, јер је обновљен храм у Пожарници код Тузле. Он је био потпуно девастиран и уништен. Мојим упорним позивима Тузлацима исељеним из овог града успјели смо да овај храм поново подигнемо и због тога сам јако срећан и захваљујем Богу што ме удостојио да будем обновитељ тог храма. Задовољан сам такође и манастиром Карно код Сребренице, који је данас понос тог краја. Има још доста тога што је урађено, као што је оснивање мисијског фонда, библиотеке и часописа епархије. За кратко вријеме урађено је пуно захваљујући добрим сарадницима и добром народу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.