Ново посрнуће глобалиста у Европи и јачање суверениста

БАЊАЛУКА - Јачање суверенистичких снага широм Европе, од Велике Британије, преко Француске, до Њемачке, могло би имати позитивне ефекте и по Републику Српску и уопште по српски народ на Балкану, који се суочава са све већим притисцима глобалистичких елита и центара моћи који на остатак свијета гледају као на колонију и протекторат.

Каже ово за "Глас Српске" професор геополитике Срђан Перишић коментаришући најновије анализе и анкете које откривају да десничари, како их називају у дијелу западне штампе, добијају све веће повјерење грађана. 

Према ријечима Перишића, политички узлет ових снага, а који траје већ неколико година, не би требало да зачуди, јер је опште стање у Европи све горе, како економски, тако и безбједносно.  Сматра и да ове партије, које добијају све веће проценте подршке, не би требало звати десничарским, већ суверенистичким, чије се идеје и поимање свијета и живота коси са онима који пропагирају глобалисти и припадници дубоке државе.

- Те подјеле на љевицу и десницу су застарјеле. Формално гледајући и њемачки канцелар Фридрих Мерц је десничар, али и класични глобалиста. Сматрам да је данашњи свијет подијељен између суверениста односно антиглобалиста и глобалиста. Ови други, из партија рата, гурнули су Европу у сукоб са Русијом, а што је за посљедицу имало посрнуће Европе, па и оно морално. Те глобалистичке снаге данас желе уништити и Републику Српску, те стога њихово политичко посрнуће у појединим европским земљама и долазак суверениста на власт може евентуално имати позитивне ефекте по нас, ако ништа друго, да нас бар не дирају – каже Перишић.

ОБРАЧУН СА НЕПОЖЕЉНИМ

Перишић наводи и да су ратови и сукоби неопходни овим глобалистичким снагама, јер оне на тај начин одржавају своју моћ, коју црпе из пропасти других, а незадовољство унутар својих земаља рјешавају агресивном кампањом ширења страха и репресијом.

-  Као што не желе да се види воља народа у Републици Српској, а што би се испитало одржавањем референдума, тако и у својим државама гуше вољу народа и јавно етикетирају оне који другачије мисле. При томе, као и код нас, праве монтиране политичке процесе, покушавајући да се ријеше својих противника. То смо уосталом могли видјети и у Њемачкој, Француској, али рецимо и Молдавији и Румунији, гдје су антиглобалисти под огромним ударом, а што онда говори да је демократија у већини европских држава напуштена и обесмишљена. Има је само у уџбеницима -  каже Перишић.

Сматра да и поред свих облика репресија које спроводе, глобалисти тешко могу зауставити јачање суверенистичких снага, које према српском питању на Балкану немају деструктивне погледе и намјере. Мишљења је да глобалистичка политика нема будућност,  поготово након доласка Доналда Трампа на чело САД, који је по уласку у Бијелу кућу најавио обрачун с њима, додајући да је опстанак на власти људи попут Мерца, али и француског предсједника Еманула Макрона и британског премијера Кита Стармера под знаком питања.  

- Вјерујем да у блиској будућности треба очекивати велике турбуленције унутар појединих европских земаља, јер се глобалисти неће тако лако предати, поготово не без борбе. Док не поклекну, а у шта вјерујем да ће једног дана доћи, на нама је да будемо стрпљиви и мудри и чекамо да се та политика промијени, а што би у доброј мјери релаксирало и политичке односе на Балкану, па самим тим и у БиХ. Европи једноставно треба више људи попут мађарског премијера Виктора Орбана. И не треба да чуди што Српска има добре односе са Мађарском, јер је политика иста, антиглобалистичка. Ни ми, ни они, не желимо бити под контролом са стране, не дозвољавамо да нас глобализам прогута, већ желимо суверено одлучивати о својој будућности. И све ово што се данас дешава око Републике Српске, представља једну врсту реваншизма и освете глобалиста из Њемачке и Велике Британије, којима смета то што смо на другој страни - поручио је Перишић.    

БУЂЕЊЕ НАРОДА

Слично мишљење дијели и политиколог Филип Матић, с тим да он сматра да је тренутна борба у Европи између глобалиста и алтернативних политика неолиберализму које се противе агендама и доктринама, а које се већ једно извјесно вријеме спроведе на просторима Европе и које су врло често агресивне према малим народима, поготово према Србима.

Резултати избора у појединим државама, али и најновије анкете, према ријечима Матића, откривају да је људима доста таквих политика које занемарују живот обичног човјека, те у први план стављају интересе дубоке државе и власника крупног капитала.  

Ти процеси урушавања ових одређених режима, како наводи, постају све очигледнији и све присутнији како у Француској, тако и Њемачкој, водећој европској земљи. Ни Пољска није остала имуна.

- Грађани схватају да је постојећи неолиберализам огрнут у плашт фашизма, нацизма. Све више људи схвата да је Европа кренула странпутицом, те да су на власти снаге које се само представљају као демократске. Глобалисти данас воде грчевиту борбу да опстану на власти, не водећи рачуна о животу људи. С друге стране опште незадовољство кулминира, а што можемо видјети из урађених анкета. Уколико постојеће екипе не буду хтјеле на миран начин сићи са власти, вјерујем да су могући конфликти и социјални потреси унутар појединих европских држава. Они морају да схвате и прихвате да је Европа ушла у један процес пуцања по неолибералним шавовима, а што је искључиво посљедица и резултат тоталитарног дјеловања актуелних власти. Ту тоталитарну политику, колонијалну, могли смо и ми да осјетимо на својој кожи, када демократија буде доступна свима, осим Србима – каже Матић за "Глас“.

На крају додаје и да поред свих захукталих промјена у Европи, поготово на политичком пејзажу, од истих ипак не треба много очекивати, баш као и у случају доласка на власт Доналда Трампа у САД.

– Не треба бити сањар. Не вјерујем да може доћи до драстичних промјена, поготово када су у питању Њемачка и Велика Британија, које су, могу то слободно рећи, постали традиционални непријатељи српског народа. Они не мијењају своју спољну политику и национални интереси ове двије државе косе се са оним српским на Балкану. Али, оно што евентуално може бити добро по нас, ако антиглобалистичке снаге дођу на власт, јесте да им можда не будемо у фокусу или да пружају мању подршку онима који нам раде о глави.  А то је добро и нешто што и ми тражимо. Ни мање, ни више. Пустите нас на миру, да сами одлучујемо о својој будућности – истакао је Матић.      

ЊЕМАЧКА

Да се широм Европе одвијају политички процеси, који не иду наруку владајућим глобалистима, открила је и недавна анкета њемачког Института за друштвена истраживања и статистичку анализу Форса, која је показала да би, када би се сада одржали национални избори, 26 одсто Нијемаца гласало за АфД, док би владајући конзервативни блок канцелара Фридриха Мерца добио свега неких 24 одсто подршке грађана.  

На посљедњим парламентарним изборима у овој земљи, одржаним у фебруару ове године, АфД је добио око 21 одсто гласова грађана, што је тада био њихов најбољи резултат откада постоји ова странка.  

Најновије истраживање открива раст популарности ове партије за три одсто, указујући да је незадовољство Нијемаца унутрашњом и спољном политиком владајуће елите све веће. Објашњавајући овај нови узлет АфД-а на политичком небу Њемачке, аутори ове студије наводе да је то прије свега резултат све тежег живота у овој земљи, додајући да се канцелар Мерц више фокусирао на спољне, него унутрашње проблеме, код куће.

Узлет деснице

Према анализи Института за друштвена истраживања и статистичку анализу Форса антиглобалистички тренд није присутан само у Њемачкој, већ и у другим европским државама попут Пољске, Румуније, Португалије и Холандије. Аутори ове студије указују и на узлет деснице у Француској гдје Национални скуп Марин ле Пен убједљиво води. Слична прича је и у Великој Британији, у којој су реформисти Најџела Фаража постали најпопуларнији на политичком небу ове острвске државе. Резултат је то, како се истиче, великог незадовољства јавности лабуристичком владом премијера Кира Стармера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.