Нових 1.000 радника у институцијама БиХ

Сарајево - Иако поједине институције БиХ годишње у каси имају од неколико милиона до неколико стотина милиона КМ, то не задовољава њихове апетите, што потврђују захтјеви које су упутили на адресу надлежних од којих траже још новца и више службеника.

На нивоу БиХ формирано је 75 институција за чији је рад годишње резервисано 950 милиона марака.

“Вишак”, али и готово 60 одсто новца из буџета, ће и идућих година махом завршити у џеповима армије службеника која, према посљедњој рачуници из извјешетаја о извршењу буџета за 2017. годину, прелази 22.000 радника. Већ до краја текуће године број би могао да премаши 23.000, а испод те границе  неће се, према процјенама, спустити до краја 2021.

Процјене и пројекције за идући трогодишњи период показују да штедње нема на видику, а планови су сажети у Документу оквирног буџета институција од 2019. до 2021. године који је прошле седмице добио зелено свјетло од Савјета министара БиХ.

Из документа  је видљиво да су челници на том нивоу власти затражили да наредне године добију чак 312,2 милиона КМ више него што имају у каси ове године, а приближне износе затражили су и током наредне двије године.

Више од половине буџета ће, традиционално, отићи у џепове запослених. За те намјене би наредне године требало да буде утрошено 564,2 милиона марака што је за 4,8 милиона више него што је издвојено за ову годину. 

Рачуница надлежних и за идући период показује да апетити расту.

- За плате би у 2020. години требало отићи 566,5 милиона КМ што је 2,3 милиона више у односу на 2019. годину, док би за те намјене у 2021. требало за плате обезбиједити 568,3 милиона што је повећање од 1,8 милиона у поређењу са годином раније - наведено је у извјештају.

Оправдање за повећање ставке бруто плата надлежни траже у усклађивању динамике запошљавања код Министарства правде због почетка рада државног затвора у 2019. години, те запошљавања у Обавјештајно-безбједносној агенцији (ОБА), Канцеларији за ревизију институција те Централној изборној комисији током општих избора 2020. године и других ствари.

Раст плата пратиће, према доступним подацима, и накнаде за шта би идуће године требало бити потрошено 121,5 милиона, односно више за 2,2 милиона КМ него ове године.

Да се тражи више од реалног свјесни су и у Министарству финансија и трезора БиХ.

- БиХ по томе није изузетак у свијету гдје такође институције траже више - казали су у том ресору.

Генерално гледајући највише новца у односу на овогодишњи буџет затражиле су углавном институције које су годинама рекордери по потрошњи. На листи су Министарство обране, Управа за индиректно опорезивање, Служба за заједничке послове институција БиХ, ОБА и друге, а нагласили су да им је тај додатни новац потребан за плате и разне набавке.  

- Повећање захтјева у 2019. години у односу на буџет за 2018. годину код ових 13 корисника износи 301,4 милиона - кажу су у Министарству финансија.

Из невладиног сектора годинама упозоравају да је свако ново повећање јавне потрошње недопустиво, а подршка за тај став стиже и из струке. Економски аналитичар Зоран Павловић каже да су жеље једно, а могућности друго те да се надлежни требају “уклапати” у оно што имају и максимално штедјети. 

- Без обзира на амбиције и наводне потребе за запошљавањем  против сам таквог понашања. Уштеде су неопходне, новца нема, а било какво повећање буџета и бирократије, било на нивоу БиХ или ентитета је недопустиво јер грађани то не могу да плате - закључио је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.