Нови закон у БиХ: Блокада рачуна и имовине осумњичених за тероризам

САРАЈЕВО – Ако Парламентарна скупштина БиХ усвоји нови закон о ограничавању располагања имовином, БиХ ће коначно добити функционалан механизам за спречавање финансирања тероризма и ширења оружја за масовно уништење.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Савјет министара БиХ усвојио приједлог закона о ограничавању располагања имовином.
• Закон треба да омогући хитно замрзавање имовине лица повезаних са тероризмом и финансирањем тероризма.
• Биће блокирани банковни рачуни, новац, некретнине, фирме и други економски ресурси.
• Банке и финансијске институције имаће обавезу пријављивања сумњивих трансакција.
• Циљ закона је спречавање прања новца и избјегавање стављања БиХ на „сиву листу“ ФАТФ-а.
• Савјет министара је већ у фебруару замрзнуо имовину за 11 држављана БиХ повезаних са финансирањем тероризма.
• Очекује се да закон буде усвојен у Парламентарној скупштини БиХ до априла.

Циљ – избјећи „сиву листу“ ФАТФ-а

Навели су ово из Министарства безбједности БиХ, појашњавајући да ће овај закон који је усвојио Савјет министара, омогућити хитну блокаду сумњиве имовине, појачаће надзор над финансијским трансакцијама, али ће и смањити ризик да БиХ буде стављена на сиву листу ФАТФ-а. На њу се иначе стављају државе са недовољно ефикасним законима и системима за борбу против прања новца и финансирања тероризма. Земље на овој листи суочавају се са повећаним надзором међународних финансијских институција, ограничењима у међународним трансакцијама и смањењем повјерења инвеститора. Како је наведено из овог министартва, које је и припремило овој закон, исти је урађен у сарадњи са свим релевантним институцијама, а као одговор на критике Комитет експерата Савјета Европе за процјену мјера против прања новца и финансирања тероризма (МАНИВАЛ), а који је у децембру 2024. оцијенио да БиХ није имала функционалан систем за проведбу међународних финансијских санкција.

Шта доноси нови закон

Када овај закон буде усвојен, а што би требало да буде до априла ове године, он ће омогућити хитну блокаду имовине физичких и правних лица која се доводе у везу с тероризмом, финансирањем тероризма или ширењем оружја за масовно уништење. Блокирају се банковни рачуни, новчана средства, некретнине, привредни субјекти и друга имовина која може бити злоупотријебљена. Банке и финансијске институције су обавезне да пријављују сумњиве трансакције, а финансијска обавјештајна јединица и Централна банка БиХ добиће овлашћења да прате и санкционишу незаконите активности. Особе чија имовина буде замрзнута имаће могућност правног оспоравања одлуке.

Већ замрзнута имовина за 11 особа

Већ су забиљежени конкретни случајеви примјене оваквих мјера у БиХ. У фебруару ове године Савјет министара донио је одлуке о замрзавању економских ресурса и финансијских средстава за 11 држављана БиХ који се доводе у везу с тероризмом и финансирањем тероризма. Њихова новчана средства и друга имовина су блокирани. Међу овим особама су Емир Хусеин Ћелам, Ђевад Грабус, Хариз Омер Мешановић, Мехо Хариз Мешановић, Един Фикрет Зукић, Сена Осман Хамзабеговић, Мурадиф Шевко Хамзабеговић, Нусрет Сулејман Имамовић, Адем Хариз Мешановић, Азур Изет Карасуљић и Александар Јован Ружић.

Европска пракса као примјер

Европска искуства показују да слични закони могу бити веома ефективни ако постоје јасне процедуре и координација институција. У Њемачкој и Француској брзо замрзавање имовине повезане с тероризмом омогућило је смањење финансијских токова ка екстремистичким групама, док је Велика Британија кроз своје законе повећала надзор над трансакцијама и обавезе банака да пријављују сумњиве активности.

Хавала систем

Према подацима Европола финансирање терористичких група у Европи углавном комбинује личне изворе, ситни криминал и мале донације, док велике тајне фондове ријетко користе. Постоје и неформални трансфери новца, попут хавала система, који је базиран на повјерењу. Он и омогућава људима да шаљу новац без формалних банака. Принцип функционише тако да особа А преда новац локалном посреднику, који у другој земљи обавјештава свог колегу, а он исплаћује еквивалентан износ особи Б. Физички новац обично не путује између земаља - посредници касније измирују дугове међусобно. Овај систем се према наводима стручњака врло често злоупотребљава за финансирање тероризма.

Имамовић

Нусрет Имамовић налази се међу 11 лица које је Савјет министара недавно ставио на црну листу. Он је означен као један од најпознатијих радикалних исламиста из БиХ, повезаних са међународним тероризмом. Биo је вођа радикалне вехабијске заједнице у Горњој Маочи код Брчког, а 2013. године отишао је у Сирију, гдје се придружио терористичкој организацији Фронта ал-Нусра, која је повезана са "Ал-Каидом". Због своје улоге у подршци насилном екстремизму и учешћа на иностраним ратишту, Имамовић се нашао на глобалној листи најтраженијих терориста САД, а и Европска унија га је ставила на списак особа под санкцијама због тероризма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.