Нови шеф NATO-а воли Калемегдан и ћевапе

Брисел - Бивши норвешки премијер Јенс Столтенберг, кога су амбасадори држава чланица NATO данас именовали за новог генералног секретара Алијансе, неколико година свог дјетињства провео је у Београду, гдје је његов отац Торвалд од 1960. био први секретар норвешке амбасаде.

Столтенберг (55), који ће на нову дужност ступити 1. октобра, рођен је марта 1959. у Ослу, а у Београду је живио од 1962. до 1965.

Био је предсједник норвешке владе укупно 9 година, најприје непуних годину дана почетком 2000-их, а потом током два четворогодишња мандата од октобра 2005. до октобра 2013, када је поражен на изборима од представника умјерене деснице.

Столтенберг је предсједник радничке (Лабуристичке) партије од 2002. Био је државни секретар у Министарству за животну средину, затим министар индустрије, министар финансија од 1996. до 1997.

Током његовог посљедњег премијерског мандата, 22. јула 2011, догодио се терористички напад Андерса Беринга Брејвика у Ослу када је у том граду и на оближњем острву Утоја убијено 77 људи.

Предмет напада било је и средиште владе, тако да је и Столтенбергов кабинет био оштећен, пошто су тада од силине удара попуцала готово сва стакла на 20-оспратници.

На београдске дане Столтенберг је подсјећао у сусретима са српским званичницима.

"Као дијете сам имао привилегију да живим у Београду три године и још увијек се сјећам Калемегдана. То је диван и прелијеп град", изјавио је.

Осим куће у којој је одрастао, на Дедињу, његово омиљено мјесто је Калемегдан, гдје је, како је рекао, научио да скија. Столтенберг је својевремено говорио да је као дјечак волио српске специјалитете, и то пуњене паприке, пасуљ и ћевапчиће.

Основну и средњу школу завршио је у Ослу, а послије обавезног војног рока на Универзитету у Ослу је завршио Економски факултет.

Дипломирао је на теми везаној за макорекономска планирања. Као активан еколог, крајем 2011. са неколицином научника и авантуриста прославио је на Јужном полу 100. годишњицу освајања најјужније тачке на планети, упозоравајући на посљедице глобалног отопљавања.

Норвешки медији Столтенберга пореде са бившим америчким предсједником Џоном Кенедијем, имајући у виду, прије свега, његову харизму и добар изглед. Склон је необавезном понашању, те је тако током предизборне кампање једног поподнева возио такси како би се боље упознао са бирачима.

"Ако постоји мјесто гдје људи заиста говоре оно што и мисле, онда је то такси", објаснио је потом путем видео снимка који је објављен на друштвеним мрежама Фејсбук, Твитер и Јутјуб.

Године 2012. честитао је Европској унији на добијању Нобелове награде за мир, али је искључио могућност уласка Норвешке у Унију. Норвежани су улазак земље у ЕУ одлучно одбацили на референдумима 1972. и 1994.

Током његовог мандата, негдје почетком 2012, Норвешка се извињавала због хапшења и депортација Јевреја током Другог свјетског рата. Столтенберг је поводом Међународног дана сјећања на жртве холокауста, 28. јануара те године, изјавио да је вријеме да Норвешка призна да су поједини политичари и грађани те земље учествовали у прогону Јевреја.

Садашњи генерални секретар Сјеверноатлантске алијансе Андерс Фог Расмусен оцијенио је данас да је Столтенберг прави избор за његовог насљедника на челу NATO, пренео је Ројтерс.

"Он (Столтенберг) је прави човјек који ће надоградити снажне и успјешне резултате NATO", написао је Расмусен на свом налогу на Твитеру, додавши да је криза у Украјини показала да је потребно да NATO и даље има снажно и одлучно лидерство.

Норвешки дневник "Афтенпостен" објавио је прије неколико дана да се очекује да ће Столтенберг бити званично именован за 13. генералног секретара Алијансе на састанку министара спољних послова земаља чланица NATO 1. и 2. априла у Бриселу.

Столтенберг је, у вријеме док је био премијер Норвешке, продубио везе са сусједном Русијом, што ће му, како примјећује "Афтенпостен", ићи у прилог у доба затегнутих односа између Русије и NATO због украјинске кризе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.