Нови чин представе "Сејдић и Финци"

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Фамозна пресуда Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци", чије спровођење захтијева и измјену Устава БиХ, поново је на дневном реду и то нове радне групе која би до фебруара требало да понуди прве приједлоге, али, судећи по свему, веће су шансе да се ништа не помјери са мртве тачке.

"Сејдић и Финци против БиХ" назив је судског предмета који је отворен пред Европским судом за људска права у Стразбуру половином  2006, а окончан у децембру три године касније одлуком да су Сејдић (Ром) и Финци (Јевреј) дискриминисани, односно да им је као припадницима националних мањина онемогућено да буду бирани у Предсједништво БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ јер Устав предвиђа да на те позиције долазе припадници само конститутивних народа - Срби, Хрвати и Бошњаци.

Да би пресуда била спроведена у дјело, како је наложио суд, потребно је да у БиХ буде измијењен Устав БиХ и изборно законодавство.

Савјет министара БиХ је, на приједлог Министарства правде, на сједници 30. октобра усвојио Одлуку о формирању радне групе за припрему нацрта амандмана на Устав БиХ и нацрта закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ с циљем извршења пресуда суда у Стразбуру.

Мјеста у радној групи повјерена су политичким представницима три народа, међу којима су и стручњаци за уставно право, а из Савјета министара БиХ је поручено да повлачењем тог потеза спроводе закључак са јулске сједнице на којој је усвојен Ревидирани акциони план за извршење пресуда Европског суда за људска права у појединачним предметима "Зорнић",  "Сејдић и Финци", "Пилав", те "Пударић" против БиХ.

Ипак, саговорници "Гласа" кажу да, поучени искуством и међустраначким односима, не вјерују да ће на изборима, који су на реду наредне године, бити на снази одређена нова правила, а у складу са пресудама.

Подлога

И раније се, током преговора странака од прије десетак и више година, чуло да за Српску није споран приједлог да у Уставу умјесто "Србин" пише да се бира "један" члан Предсједништва, али проблем је увијек био немогућност договора о правилима за ФБиХ, одакле се бирају хрватски и бошњачки члан.

Акциони план за извршење пресуда Европског суда за људска права датира из јуна 2021. године, а министри су у мају 2024. упознати  са захтјевом који је дошао од Заједничког колегијума оба дома Парламентарне скупштине БиХ у вези с активностима на извршењу пресуда Европског суда за људска права из групе предмета "Сејдић и Финци против БиХ".

Савјет министара је, како је потврђено за "Глас" у ресору правде, на сједници у јулу усвојио Ревидирани акциони план за извршење четири пресуде суда у Стразбуру те задужио ресор правде да припреми одлуку о формирању радне групе за припрему амандмана те измјена и допуна закона.

Један од чланова групе је и министар правде БиХ Давор Буноза. За "Глас" је поручио да посљедњих година није рађено ништа конкретно и да ни овај пут нема превеликог оптимизма, али да морају покушати.

- Покушаћемо видјети шта је рјешење - рекао је Буноза и додао да ће почетком децембра о овоме разговарати са представницима Савјета Европе.

Задатак групе је, у принципу, да разматра све одлуке суда у Стразбуру јер се све своде на то да БиХ мора омогућити право на кандидатуру.

- Чак сам и ја дискриминисан у Републици Српској, а ви, ако сте припадник српског народа, у Федерацији. У овом моменту нема назнака да ћемо се договорити, али да ћемо појачати напоре, то је сигурно - истакао је Буноза.

Према оквирном плану рада, у децембру би требало да буде конститутивна сједница, а потом у наредна два мјесеца да се дође до првих приједлога те да буду послати и Венецијанској комисији.

- Крајњи рок је шест мјесеци - истакао је Буноза који је кадар ХДЗ-а БиХ.

Прве поруке

Пресуда у предмету "Сејдић и Финци" као једна од првих у низу годинама је на дневном реду, али до сада нема заједничког става о томе како је спровести у дјело и при томе, на шта су посебно упозоравали из Републике Српске, не дирати Устав тамо гдје не треба.

И сами Сејдић и Финци, као главни актери, годинама нису оптимисти да ће пресуда бити спроведена. Тако реагују и на вијест о формирању нове групе.  

- Тај посао је могуће завршити уколико постоји политичка воља, али тога у БиХ нема. Не вјерујем да ће пресуда бити спроведена ни за шест година, а не шест мјесеци. На сцени су нове идеологије, приче, лобирања. Све више опција о додатној подјели БиХ је и игри. Трампова администрација, како кога гура и подржава, тако и код нас вјетрови дувају. Сад је више тема трећи ентитет, него пресуда "Сејдић и Финци" - изјавио је кратко за "Глас" Сејдић.

Финци, с друге стране, на нове информације одговара ријечима: "Никада није касно да се воли страсно".

- Ваљда ће се ријешити једног дана. Пресуда је требало да буде спроведена прије 15 година. Надам се да ће ова група донијети нову идеју како да буде спроведена, те и остале из Стразбура о равноправности грађана. Без тога не можемо бити дио Европске уније, а како се ближимо, тако је крајње вријеме да се одлуке имплементирају и нађе рјешење - рекао је Финци за "Глас".

Посланик СДС-а у Парламентарној скупштини БиХ Младен Босић је изјавио да је из медија сазнао да је члан радне групе те да не зна на основу чега или које нове ситуације ће радити група.

- Крајње је вријеме да се у ФБиХ договоре о начину избора, а за Републику Српску је већ раније одређено да нема никакав проблем да избрише етнички предзнак у избору чланова Предсједништва БиХ из Републике Српске - рекао је за "Глас Српске" Босић који је својевремено, као предсједник СДС-а, још 2012. у вријеме интензивнијих преговора лидера у БиХ, био домаћин једног састанка на којем је тражено рјешење за пресуду "Сејдић и Финци".

Став о овом питању изнио је бивши судија Уставног суда БиХ из Републике Српске, а данас савјетник републичког министра правде Златко Кнежевић. Он је за федералне медије поручио да је дошао тренутак за уставне промјене и да БиХ има и обавезу и морални дуг према свим грађанима, посебно онима који не припадају конститутивним народима.

- Да ли је могуће? Могуће је. Кад ћемо ако нећемо сад? Ко ће ако нећемо ми? Та збирка одлука "Сејдић и Финци", "Зорнић", "Пилав", "Пударић" у најмању руку је обавеза БиХ. Да ли је рок до фебруара, како је рекао Буноза, оптимистичан, Устав се не мијења преко ноћи. Он захтијева озбиљну расправу и када радна група заврши посао, треба озбиљан дијалог, прије свега у професионалној заједници, па даље. Вјерујем да постоји добра воља и жеља да се то уради - рекао је, између осталог, Кнежевић.

Према његовом мишљењу, Устав БиХ није сам по себи дискриминаторан, али одређене одредбе јесу и то је, како каже, већ утврђено.

- Зашто није ријешено? То је питање политичког договора и воље. Све се то сводило на списак жеља одређених политичких групација. Испостављали су се спискови гдје се хтјело промијенити и уставни поредак, и Устав, и политички систем - једна маска иза које се крило свашта - навео је Кнежевић који је члан групе у име Владе Републике Српске.

Лидери политичких партија су, између осталог, прије десет и више година чак из Брисела поручили да су се договорили о принципима за спровођење одлуке у случају "Сејдић и Финци", према којима ће чланови Предсједништва БиХ бити бирани директно један из Републике Српске, а два из ФБиХ. Међутим, ни од тог договора није ништа било, првенствено због различитих схватања у вези са избором чланова Предсједништва БиХ из ФБиХ које имају странке са хрватским и бошњачким предзнаком.

Одлуке

Суд у Стразбуру је 2014. донио пресуду у случају "Азра Зорнић против БиХ", која се изјашњава као "грађанка БиХ", а утврђена је дискриминација будући да се, јер није припадница ниједног конститутивног ни мањинског народа, није могла кандидовати и бити и бирана. У предмету "Илијаз Пилав против БиХ" двије године касније је утврђено да се као Бошњак са адресом у Српској није могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ јер се у Српској, као изборној јединици, бира само српски члан Предсједништва БиХ.

У предмету "Светозар Пударић" 2020. је утврђено да је БиХ дискриминисала Пударића у вези са правом на кандидатуру за члана Предсједништва БиХ из реда српског народа са територије ФБиХ.

Чланови радне групе:

• Давор Буноза
• Радомир В. Лукић
• Албин Муслић

(Представници Савјета министара)

• Младен Босић - СДС
• Нихад Омеровић - НиП
• Предраг Кожул -  ХДЗ БиХ
• Средоје Новић - СНСД
• Марина Пендеш - ХДЗ БиХ
• Шефик Џаферовић - СДА

(Представници Парламентарне скупштине БиХ)

• Нерин Диздар
• Ведран Шкобић

(Влада ФБиХ)

• Златко Кнежевић

(Влада Републике Српске)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.