Новцем од казни до безбједније вожње

Бањалука - Саобраћајне несреће коштају РС више од четири милиона марака мјесечно, због чега би се ускоро могао почети примјењивати нови модел финансирања безбједности саобраћаја, којим би се новац од наплате казни бахатих возача усмјерио у ову област.

Министар управе и локалне самоуправе РС Лејла Решић рекла је јуче да је ниво безбједности саобраћаја, без обзира на ранија улагања, неопходно што прије повећати.

- Један повријеђени у саобраћају кошта систем у смислу лијечења, рехабилитације и осигурања, због чега морамо наћи модел за улагање у безбједност како бисмо имали што мањи број оних који користе услуге - рекла је Решићева у Бањалуци након научног скупа "Савремени модели финансирања безбједности саобраћаја".

Директор Агенције за безбједност саобраћаја Милија Радовић каже да у РС није успостављен одржив модел финансирања ове области те да разматрају модел по узору на Србију који подразумијева преусмјеравање новца од казни за прекршај.

- Према овом моделу, 50 одсто новца би ишло Министарству унутрашњих послова за опремање саобраћајне полиције, 30 би се усмјерило на јединице локалне самоуправе, док би 20 одсто било уложено у спровођење Стратегије развоја безбједности саобраћаја - рекао је Радовић, који је истакао да су највећа улагања планирана у стационарне системе контроле брзине кретања, гдје се резултати могу најбрже очекивати.

Он је прецизирао да РС лијечење повријеђених у саобраћају годишње кошта око 12 милиона марака, административни трошкови саобраћајних несрећа износе више од милион КМ мјесечно, док су материјални трошкови већи од четири милиона сваког мјесеца.

- Ако неко мисли да се нови стационарни радари постављају због крпљења буџетских рупа, нека не праве прекршаје, па неће ни новац из њиховог џепа ићи у буџет. Наше казне су преблаге у односу на земље региона - рекао је Радовић.

Да велики број возача јури улицама РС најбоље свједочи "дуал рефлекс радар", који је за само седам часова на једном правцу у бањалучком региону забиљежио чак 1.764 прекршаја прекорачења брзине.

Радовић је појаснио да неће доћи до увођења нових намета, наглашавајући да ће безбједност саобраћаја надаље бити финансирана прерасподјелом постојећих средстава.

Он је као механизам побољшања стања безбједности саобраћаја навео и измјену одредби Закона о прекршајима које се односе на умањење износа казне за 50 одсто, које, како је рекао, не даје резултате.

- РС је у 2015. години имала мањак у буџету од око милион марака, јер су се казне половиле, а индиректни мањак је око два милиона марака - рекао је Радовић.

Опасна мјеста

Милија Радовић је истакао да ће се субјекти безбједности саобраћаја фокусирати на три најважније ствари - брзину, алкохол и везивање појасева.

- У овој години очекује нас и прва идентификација опасних мјеста, њихово обиљежавање те анализа и санација - рекао је Радовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.