Нова политичка битка водиће се за Дом народа

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Лидери политичких партија отворили су серију преговора о формирању власти на свим нивоима након што Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ потврди резултате избора, а већ се увелико полемише и о томе која ће странка и колико изборити делегатских позиција намијењених конститутивним народима.

У Дом народа Парламентарне скупштине (ПС) БиХ бира се 15 делегата који се распоређују у три клуба народа. По пет Бошњака и Хрвата стиже из ФБиХ на приједлог бошњачких и хрватских делегата из федералног Дому народа који се формира на основу резултата за кантоналних скупштина. Једна трећина делегатских позиција, као важна полуга власти, биће и овај пут изабрана са територије Српске, односно по вољи посланика у Народној скупштини Републике Српске (НСРС) након конституисања новог сазива када буду објављени коначни резултати избора. Право гласа, наиме, у избору делегата има 83 посланика, колики их укупно и има у сазиву Скупштине. Делегати се бирају тајним гласањем, на листићу од ЦИК-а. 

Ко ће имати више листи, а тиме и потенцијално више делегата у коначници гласања, зависи од снаге странке у републичком парламенту, односно броју посланика из својих, али и редова коалиционих партнера. 

Народни посланици гласају тако што ставе знак "X" испред назива листа, не и за кандидате унутар листе, а процес избора спроводи Комисија за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске. Исход овог гласања је странака важан због моћи коју добијају на нивоу БиХ јер ни један закон нити готово иједна одлука не могу "проћи" уколико, осим у Представничком дому Парламентарне скупштине (ПД ПС) БиХ, не добију потребну већину у другом дому. 

Закон или други акт се пред Домом народа може зауставити гласовима двије трећине делегата сваког клуба, а та могућност обиљежила је рад клубова у мандату на истеку, као и бројни застоји, блокаде и сукоби унутар клубова, посебно када је ријеч о оном представника српског народа. 

СНСД је неко вријеме након општих избора 2022. године имао четири своја представника у Дому народа, али је остао без једног када је без позиције остала Сњежана Новаковић Бурсаћ усљед судске пресуде на основу које је мандат додијељен Ненаду Вуковићу из ПДП-а. Међутим, СНСД је, иако ослабљен на тај начин, са три преостала делегата, уз ХДЗ са исто три представника, имао двије трећине на својој страни, због чега су могли и да одређују да ли ће бити кворум за рад Дома или неће када и њих не буде у сали у заказано вријеме засједања јер кворум чини девет делегата, уз услов да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска. 

Никола Шпирић, делегат СНСД-а и тренутно први замјеник предсједавајућег Дома народа ПС БиХ, каже да се, иако још нису званично потврђени изборни резултати, зна ко су побједници, односно СНСД у Српској, а СДА и ХДЗ у ФБиХ. 

Сматра да процес формирања власти неће бити кратак с обзиром на односе у ФБиХ, док ће у Српској све ићи брже, апострофирајући избора делегата. 

- Очекујем да ће СНСД имати четири делегата, могуће и пет. То би био кључ институционалне сигурности Републике Српске, односно да одлуке не могу да буду доношене без учешћа њених представника у свим институцијама, укључујући Савјет министара и Представнички дом - закључио је Шпирић. 

Ненад Вуковић, с друге стране, упозорава да од Дома народа у доброј мјери зависи функционисање власти на нивоу БиХ и због тога је и важан избор делегата. 

- Ситуација у Републици Српској је таква да СНСД има 34 посланика у НСРС и то им је довољно за два делегата у Дому народа јер је 14 гласова потребно за мандат. Вјерујемо да ће политичким трговинама доћи и до трећег делегата тако да ће опозиција имати два. Какав год буде састав, Српска и српски народ неће имати проблема јер смо, без обзира на политичке разлике, сагласни о оним најважнијим питањима по Српску, Дејтонски споразум. Према томе, не зависи Српска од тога колико је СНСД-ових делегата сједити у Дому народа - закључио је Вуковић у изјави за "Глас". 

Вето 

Важећим прописима је дефинисано да предложена одлука у Дому народа може бити проглашена деструктивном већином гласова бошњачких, хрватских или српских делегата. Такву одлуку мора одобрити у Дому народа већина бошњачких, хрватских и српских делегата који су присутни и гласају, а уколико до тога не дође сазива се заједничка комисија од три делегата. Ако до договора комисије не дође у року од пет дана, предмет се упућује Уставном суду БиХ који ће по хитном поступку преиспитати процедуралну исправност случаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.