Њемица преузима европску палицу за регион

Брисел, Бањалука - Њемачка министарка одбране Урсула фон дер Лејен, рођена Бриселка и десна рука њемачке канцеларке Ангеле Меркел, након маратонских преговора између челника земаља чланица, номинована је за нову предсједницу Европске комисије.

Уколико је потврди Европски парламент, Фон дер Лејенова, убијеђена Европејка и заговорница европског уједињења, даће њемачки печат европском пројекту, што значи подршку нашем региону у даљим европским интеграцијама.

Иако још није јасно у којој мјери ће даље проширење због противљења француског предсједника Емануела Макрона док се ЕУ претходно не реформише бити на агенди европске политике, извјесно је да ће наш регион у њемачко-француској осовини уживати подршку под диригентском палицом њемачке политичарке.

Номинација шпанског социјалисте Жозепа Борела на позицију топ европског дипломате, који би замијенио Италијанку Федерику Могерини, занимљива је због тога што је он познат као горљиви противник каталонске независности.

Судећи по томе, биће занимљиво видјети његов однос према једнострано проглашеној независности Косова, али се може очекивати и противљење било каквом сецесионизму на Балкану. Борел је релативно непознат политичар, а на ову позицију традиционално се именују мање ауторитативни кандидати, с обзиром на то да земље чланице не желе вођење спољне политике у потпуности препустити Бриселу.

Бриселски политичар и в.д. премијера Белгије Шарл Мишел могао би преузети позицију предсједника Европског савјета, формално највишег тијела ЕУ, а познаваоци европских прилика тврде да се ради о политичару извјештеном на прављењу компромиса, што ће бити његов главни задатак. Његов претходник, Пољак Доналд Туск, посао проналажења компромиса обављао је на задовољавајући начин, па ће Мишел имати тежак изазов да га у томе надмаши.

Четврта најважнија, али за нас условно речено најмање битна функција, је позиција челника Европске централне банке, коју ће преузети Францускиња Кристин Лагард, директорица Међународног монетарног фонда. Ова позиција, уз позицију предсједника Комисије, у практичном смислу је најјача појединачна позиција у ЕУ.

Неколико европских дипломата с којима смо разговарали под условом анонимности тврде да ова констелација односа нуди гаранцију релативно мирног петогодишњег периода, али упозоравају и да је њемачко-француска осовина направила озбиљан уступак источноевропским земљама Вишеградске групе.

Наиме, Њемачка и Француска су, уз Европски парламент, заговарале модел да се наредни предсједник Европске комисије бира по моделу “шпиценкандидата”, односно да се кандидати за ову позицију прије избора представе јавности кроз политичке дебате, а да позицију предсједника заузме кандидат чија је политичка групација на изборима освојила највише гласова у Европском парламенту.

Овај модел торпедирале су Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска, незадовољне превеликим инсистирањем на владавини права, на чему је посебно устрајавао холандски социјалиста Франс Тимерманс, којег чланови Вишеградске групе не желе видјети ни на једној европској позицији.

Продемократске европске снаге незадовољне су овим уступком и инсистирају да се на чело Европске комисије доведе један од шпиценкандидата те да се на овој теми не праве уступци. Европски парламент ће бити прави тест, с обзиром на то да кандидате треба да потврде ово највише представничко европско тијело.

Новинар први европски парламентарац

Давид Марија Сасоли, италијански социјалдемократа, нови је предсједник Европског парламента и тиме први високи европски званичник именован у току новог легислатурног периода након одржаних европских избора у мају.

У другом кругу гласања освојио је 345 од 667 гласова посланика у парламенту, а мандат ће му трајати двије и по године. У другој половини двоипогодишњег мандата европски конзервативци покушаће на ову позицију довести Манфреда Вебера, њиховог главног кандидата за позицију предсједника Европске комисије, који је морао одступити због противљења земаља Вишеградске групе.

С обзиром на то да по неписаном правилу Италији припада једна од високих европских позиција, овим избором биће задовољена и та неформална европска квота за Италију, коју сада држи Федерика Могерини, висока представница ЕУ за спољну политику.

По професији Сасоли је новинар, а каријеру репортера започео је 1992. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.