Њемачка враћа БиХ 3.500 људи

Бањалука - Њемачка ће депортовати око 3.500 држављана БиХ који у тој земљи бораве нелегално, а из Италије ће из истог разлога бити враћени Роми чији број још није познат.

Од 2013. године, када је отворен реадмисиони центар у Салаковцу код Мостара, до краја 2017. у БиХ је на основу споразума о реадмисији враћено 5.656 лица од чега 913 у Српску. Након што лице буде враћено БиХ има могућност да до 30 дана борави у реадмисионом центру, након чега се упућује у РС или ФБиХ, односно тамо гдје му је посљедње пријављено мјесто пребивалишта.

Помоћник министра за избјеглице и расељена лица РС Драго Вулета каже да БиХ, поред реадмисионог центра, располаже са 29 стамбених јединица од којих је 12 у РС, у које може да смјести враћена лица.

- Већина враћених лица има мјесто пребивалишта и имовину и с њима нема проблема. Ако лице нема ништа, наша је обавеза да му обезбиједимо смјештај шест мјесеци или годину, док га не интегришемо. Опредијелили смо се да не правимо колективне центре, него индивидуалне стамбене јединице које имамо у Фочи, Костајници и Котор Варошу, а додатних још око 12 биће обезбијеђено у Приједору, Бијељини, Модричи и Зворнику, јер у та мјеста имамо повратке - истакао је Вулета.

Додао је да према процјенама из Њемачке треба да буде враћено око 3.500 држављана БиХ.

- То ће бити сукцесивно. У марту су већ била два чартер лета из Њемачке. Стање је задовољавајуће и није по систему да одједном врате све и да не можемо да их прихватимо. Срећа је што доста њих има гдје да се врати, имају своју имовину - нагласио је Вулета и додао да БиХ очекује и повратак Рома из Италије.

Осим са ЕУ, БиХ има потписане споразуме о реадмисији лица које бораве без дозволе и са Молдавијом, Данском, Норвешком, Швајцарском, Србијом, Црном Гором, Македонијом, Турском, Албанијом и Русијом, а у припреми је споразум са САД.

- Припремили смо и протокол о сарадњи у којем ће бити разрађене обавезе између БиХ, ентитета и кантона. За сада немамо проблема у координацији - рекао је Вулета.

Од 2015. године дошло је до пораста најава повратка лица из других земља у БиХ, а један од разлога је и што су поједине европске земље прогласиле Балкан безбједним подручјем за повратак. Од повратника код којих је познато мјесто рођења у БиХ највећи број их је на подручју Бијељине, Зворника, Тузле, Сарајева, Зенице, Високог, Завидовића, Живиница и Бановића.

Асистенцију приликом повратка су најчешће тражила лица из најрањивијих социјалних категорија, односно Роми, тешко обољели, лица са психичким обољењима и склона деликвентском и конфликтном понашању, старије и особе са неповољним социоекономским статусом.

Обилазак повратника

Драго Вулета је рекао да представници институција РС редовно обилазе оне који су враћени у БиХ да би провјерили да ли су се интегрисали.

- Поента је да се повратницима помогне у интеграцији, да не би правили проблеме са поновним илегалним одласцима. У договору с локалним заједницама обилазимо их, општине успостављају реадмисионе тимове који имају по једног представника општине, социјалног радника, полицајца и здравственог радника - истакао је Вулета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.