Николић: Српски народ зна шта значи рат, али данас је посвећен миру

Београд/Кајмакчалан - Предсједник Србије Томислав Николић је поводом стотину година од Битке на Кајмакчалану истакао да српски народ најбоље зна шта значи рат, али да се Србија данас уздиже и напредује и да је искрено посвећена очувању и изградњи мира свуда у свијету.

"Прошло је столеће. Србија се данас уздиже, напредује. Не напуштајући слободарске идеје које су у гену нашег бића, које су нас и на овом месту водиле до победе, изграђујемо добре односе са свим земљама света", рекао је Николић на коти Ниџе, на државној свечаности поводом стотину година од Битке на Кајмачкалану, којој је присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Николић је истакао да нико као српски народ не зна шта значи "та свирепа животиња која се зове рат" и да је Србија зато искрено посвећена очувању и изградњи мира свуда у свијету.

Он је навео да се Србија и српски народ поносе побједама, да жртве принијете на олтар слободе не заборавља, а садашњост и будућност види у пријатељству и сарадњи и са оним државама против којих су војевали - никад не освајајући туђе, увек бранећи своје.

"Са искреном поруком да је слобода наша трајна тежња, овде, на њеној капији, стојимо захвални у име стотину генерација у Србији чије постојање су наши преци изборили својим животом. Стојимо дубоко поклоњени пред сенима дивјунака", рекао је Николић.

Он је подсјетио да је већ стотину година за Србе Кајмакчалан симбол краја страдања и почетка коначне побједе.

"Није довољно рећи само то. Ова кота на планини Ниџе, некадашња државна граница Краљевине Србије, Врата Србије или Капија слободе, поприште славе и страдања, није успела да спречи српску војску да, посебно мотивисана, незадрживо крене у пробој и да учини оно што је непријатељ сматрао немогућим, да ослободи своју отаџбину", навео је Николић.

Он је нагласио да за сва времена на овој капији слободе, усправни у јуначкој погибији, стоје на вјечитој стражи "српски војници које никада нисмо заборавили у својим молитвама" и да се ту налази 5.000 српских војника и срце српског пријатеља Арчибалда Рајса.

Николић је истакао да је Битка на Кајмакчалану добила је митску димензију, те подсјетио да се прије него што је и почела на бојном пољу, за њу мјесецима водила борба српске команде са савезницима.

Наводећи да је намјера савезника била да се појединачне јединице Српске војске припајају савезничким армијама, Николић је истакао да се Српска војска изборила да има на Солунском фронту свој одсјек операција и да у оквиру општег плана Савезничке команде има самостално командовање.

"Отпори савезничког руководства били су снажни, упорност српске Врховне команде још жешћа... На послетку, Српска војска је сачувала своје национално својство, сопствени опстанак као целине, аутономију и достојанство", рекао је Николић.

Он је подсјетио да је на Солунском фронту, наспрам четири противничке армије, Српска војска заузела је највиталније положаје.

"У моралном смислу, васкрсла и снажна, била је изразити мотив сваком војнику у савезничким редовима и својеврстан проблем командантима на фронту. Ако су савезници желели да умртве Солунски фронт, да на њему у миру чекају расплет на ратиштима широм Европе, онда су били у праву када су желели да маргинализују снагу Српске војске", додао је он.

Напоменуо је да је српска команда знала да коначне побједе савезника у Великом рату нема без пробоја Солунског фронта, а да тог пробоја неће бити ако Српска војска не освоји Кајмакчалан, потом Добро Поље и Ветерник.

"Зато је битка која се овде недељама одигравала једна од најзначајнијих коју је Српска војска водила у својој историји и једна од пресудних у Првом светском рату. Кајмакчаланска битка је била најсуровија офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом са веома високом ценом", навео је Николић.

Он је додао да је на овом крвавом попришту, за 24 дана, од 30. августа до 23. септембра, Српска војска изгубила 4.438 људи, али је та најважнија стратешка кота Ниџе освојена.

"Вест о слави и јунаштву Српске војске преплавила је слободарски свет. Нарочито дивљење посвећено је пробоју Дринске дивизије који је отпочео на данашњи дан пре сто година и завршио се коначним победоносним борбама 30. септембра. Ова славна дивизија изгубила је преко 3.800 људи", рекао је Николић.

Он је додао да су савезници славили побједу, свјесни да српског редова више ништа не може да заустави у походу ка својој кући.

Николић је подсјетио на ријечи академика Милорада Екмечића који је написао да "Српска војска више није била сила која брани само своју националну слободу, него и будућност европске историје".

"Ово је била прва победа након напуштања Србије годину дана раније. Том победом Српска војска успела је да заустави бугарску офанзиву вођену против положаја француског генерала Мориса Сараја", рекао је Николић.

Заузимањем Кајмакчалана, додао је он, олакшано је и српској 1. армији и француским снагама да продуже операције, па је у новембру освојен појас око Битоља, укључујући и сам Битољ 19. новембра, што је за Српску војску имало значај ослобођења првог грумена отаџбине.

"Данас су ове повесне чињенице о слави, блистави допринос Србије светској историји, победа која нас усправља у поносу и части. Али, на овом камену, на овој земљи, пре сто година био је нестваран поглед", рекао је Николић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.