Никола Шаиновић: Рат у БиХ однео 100.000 живота, а Дејтон донео 25 година мира

БЕОГРАД - Величина Дејтонског мировног споразума, потписаног 1995. године, мјери се трагедијом коју је зауставио, оцијењује некадашњи потпредсједник Владе СР Југославије Никола Шаиновић, иначе и сам укључен у припрему “Дејтона”.

“Рат у Босни и Херцеговини однео је 100.000 живота, а Дејтонски споразум донео је 25 година мира”, истиче Шаиновић за Тањуг, уз оцијену да је посреди “темељни траг” за од тада будућу историју Балкана.

Упитан колико могу бити опасне тенденције за ревизијом “Дејтона” те колико би оне евентуално могле угозити опстанак Републике Српске, он каже да му данас, кад се говори да ли треба нешто исправљати и вршити формалне ревизије Дејтона, помињући и некакав “Дејтон 2”, све то дјелује “врло неодговорно”.

“Не сме бити олаких дискусија јер оне ризикују да угрозе мир. Сви који желе добро Босни треба да учине много напора да све функционише у свом изворном дејтонском аранжману”, напомиње Шаиновић.

На тенденције, које повремено долазе из Федерације БиХ, а и неких међународних центара о томе како је БиХ наводно компликована држава па је треба реформисати, Шаиновић каже да је и “СФРЈ била компликована држава”.

“Кључне одлуке у Већу република и покрајина са осам делегација је требало донети консензусом, као што је рецимо буџет. И тада су сви долазили са неким својим захтевима, али су истовремено знали да мора да се постигне консензус и да је могућ само координацијом и разговорима”, подсјећа он.

Према његовим ријечима, нико рационалан нема интерес да дестабилизује Босну и Херцеговину и да, поред ионако врућег Балкана, отвара “старе ране”.

“То верујем да објективно никоме није интерес у међународној заједници осим можда неких неозбиљних покушаја за истицањем кроз одређене политичке гестове”, сматра Шаиновић, мислећи на покушаје неких дипломата са Запада да “направе каријеру бавећи се Балканом и имајући неке радикалне предлоге”.

Холбрук је, описује тадашње догађаје Шаиновић, као најпознатији дипломата на Балкану, имао све вријеме амбицију да постане државни секретар САД, а, како каже, “балканске референце” требало је да му помогну око тога.

Шаиновић увјерава да данас није могуће развргнути изворни Дејтон а да је то тако, каже, сматра и Весли Кларк, амерички генерал, присутан у збивањима из рата у БиХ деведесетих.

“Кларк је децидно рекао да нема и не постоје услови за Дејтон 2. То је и поновио недавно за сарајевску Ал Џазиру. Дејтон је потписан уз учешће комплетне међународне заједнице, сталних чланица Савета безбедности УН. И да би се нешто променило данас, потребна је сагласност свих чланица, као и три конститутивна народа БиХ. Друго, међународни однос снага на почетку треће деценије 21. века није онакав какав је био на крају 20. века... стога, да сад неко дође и поништи Дејтон и крене испочетка, апсолутно није реално”, увјерен је Шаиновић.

Заиста, истиче, реални интерес за променом Дејтона не постоји.

“Потребно је пуно труда уместо ''врућих парола''. Треба радом, миром и стрпљењем ићи ка решењима и тако ће Босна нормално функционисати”, оцијенио је Шаиновић.

Упитан да ли притисци око евентуалног “распакивања” дејтонске БиХ могу бити повезани са притиском за ријешавање косовског питања, каже да притисци постоје, да трају веома дуго, али да се само политиком притиска “ништа неће постићи”.

“Све је на неки начин повезано. Што се Србије тиче повезано је виталним интересом српског народа који живи у БиХ и на Косову и Метохији. Било би много боље да се уместо притисака седне са свим народима овог региона и стрпљиво ради на унапређивању њихових односа. Велике силе би требало само да нам помогну да боље радимо заједно и ништа више”, казао је Шаиновић.

Шаиновић подсјећа да је историјат “дејтонског процеса”, практично започео прољећа 1994. године.

“Пре Дејтона, потписан је Вашингтонски споразум који је ујединио Хрвате и Муслимане (Бошњаке) у Босни који су дотад ратовали. Тада је направљена нова структура - Федерација БиХ. У даљем току, а све се одвија под америчким управљањем, десила се припрема Хрватске за “Олују”. Припремао се коначни сукоб Хрвата са Србима у Крајини и уједињених Хрвата и Муслимана у Босни против Срба, а истовремено траје политичка припрема за Дејтон”, наводи Шаиновић.

Како каже, још јануара 1995. је тадашњи амбасадор СР Југославије у Атини Милан Милутиновић донко у Београд текст нацрта Дејтона који је садржао само основне ствари: 51 напрема 49 одсто расподмеле територије у корист Федерације БиХ у односу на Републику Српску.

“Важно је рећи да је Југославија за све време рата желела да се сваки проблем решава понаособ. Питање Срба у Хрватској, питање Срба у БиХ, као и проблеми на Косову, за тадашњу Југославију су три различита проблема. У односу на Босну, имали смо уверавања из међународне заједнице да ће се питање Срба у Хрватској и Републици Српској Крајини решавати кад се реши Босна као најкомпликованији проблем на Балкану. Нажалост, то обећање је погажено одобрењем за ''Олују'' које су Американци дали Хрватима”, каже Шаиновић и додаје да је “Олуја” темељно промменила војни однос на терену јер су протерани Срби из Крајине, а након ње је и запосмеднут “велики део територије коју су фактички држали Срби у Босни”.

Ипак, како каже, паралелно с тим, наставља се “дејтонски мировни процес”.

“У самом Дејтону се почело разговарати на темељима онога што је претходно било договорано, невезано за ратна дејства. Значи, Дејтон је усвојио све основне принципе који су унапред били припремљени. Остала је Република Српска као и подела на два ентитета. Уређење Федерације БиХ је компликовано, има 10 кантона, али се заборавља или прећуткује да је то зато што је пре настанка Федерације БиХ био рат Муслимана и Хрвата”, закључује Шаиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.