Нико не зна на шта троше 28 милиона КМ

СAРAЈЕВО - Већ годинама не постоје прецизни подаци о томе какве просторије и под каквим условима се закупљују за заједничке институције БиХ иако ће се за те намјене из буџета ове године издвојити 28 милиона марака.

Рекла је то "Гласу Српске" замјеник предсједавајућег Дома народа Парламента БиХ Душанка Мајкић.

- Просторије у којима су смјештене заједничке институције, од којих је највећи број у Сарајеву, углавном се изнајмљују од приватника који од закупнина лагодно живе. С обзиром на то да је степен корупције у БиХ изузетно висок, многи уговори који се склапају на нетранспарентан начин треба да се анализирају да би се дошло до података на који су начин склапани, како се дошло до енормних цијена и шта се за толике износе добија - нагласила је Мајкићева.

Мада су посланици Парламента БиХ 30. децембра прошле године једногласно задужили Савјет министара БиХ да им у року од мјесеца достави уговоре о закупу пословних простора које користе институције БиХ, то се ни до данас није десило.

Поред закључка Парламента, који није испоштован ни до данас, на одговору о трошковима закупа и уговорима који су у име институција потписивани инсистирао је, између осталих, и посланик СДС-а Мирко Околић који ни до данас није добио повратне информације од надлежних институција.

Стога је Парламенту упућена иницијатива да се наново расправља о овом питању да би се коначно расвијетлила прича око закупа, уговора и трошкова.

Мајкићева је констатовала да многе институције без икакве контроле саме себи проналазе смјештај и да нико не зна шта се налази у цијени која се за те намјене плаћа из буџета.

Околић тврди да постоји оправдана сумња да у пословима склапања уговора за закуп пословних простора има посла и за истражне органе и да има послова који нису чисти.

- Тражио сам да Савјет министара БиХ достави прецизне податке о закупима тих простора, као и све важеће уговоре, као и оне који су претходно у вези са њима. Према неким информацијама, има случајева да су поједини уговори прекидани иако су још важили, да би послије тога били склапани нови по већим цијенама. Одговоре још нисмо добили - казао је Околић и истакао да су се сасвим сигурно од средстава која су издвајана за кирије различитих институција могле саградити или купити просторије које би биле њихово власништво.

Мада су и прошла и ова година окарактерисана као рецесијске и године у којима су цијене закупа пале, институције БиХ у овој години су планирале да на име трошкова закупа из буџета потроше 27.935.000 марака, што је чак 1.089.000 КМ више него прошле године.

Највише је планирано да се потроши у Министарству одбране, 8.966.000 марака. Прати га Министарство иностраних послова које за закупе издваја 5.198.000 марака. Aгенција за идентификациона документа планира да за закуп потроши 2.245.000 марака, док је Aгенција за истраге и заштиту, која треба да усели у нове просторије у Источном Сарајеву, планирала у овој години на закуп да потроши 1.015.000 марака.

Не плаћају закуп

Од готово 70 институција на нивоу БиХ само њих девет не издвајају средства за закуп. То су Парламент БиХ, Високи судски и тужилачки савјет, Уставни суд БиХ, Тужилаштво БиХ, Aрхив БиХ и Aгенција за рад и запошљавање БиХ.

Кирију не плаћају ни Aгенција за лијекове и медицинска средства, Канцеларија за законодавство и Меморијални центар Сребреница-Поточари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.