Ниједно питање није поставило 14 посланика

БAЊAЛУКA - У Народној скупштини Републике Српске (НСРС) од 83 посланика њих 14 лани није упутило ниједно питање, а смањен је и укупан број посланичких питања извршној власти у односу на 2009. годину.

Наведено је то у "Мониторингу рада НСРС од 1. јануара до 15. септембра 2010. године са освртом на комплетан мандатни период" који је урадио Центар цивилних иницијатива (ЦЦИ).

Ниједно питање прошле године извршној власти нису поставили посланици СНСД-а Урош Гостић, Сања Калајџић, Ненад Кесић, Мирослав Краљевић, Никола Баштинац, Милица Бугариновић, Мишо Михољчић, Жељко Мирјанић и Ђорђа Којић. Прошле године ни Будимир Aћимовић из СП-а, Сњежана Божић, Никола Гаврић и Огњен Тадић из СДС-а те независни кандидат Драган Микеревић нису имали питања за Владу.

Са друге стране, највише посланичких питања лани су поставили посланици СДС-а и СДП-а, а слиједе СРС, ПДП, ДНС, СБиХ, независни посланици те СП, СНСД и СДA.

У мандату од 2007. до 2010. године највише посланичких питања - 78 упутио је СДС-овац Душан Стојичић, а његов страначки колега Слободан Пртило поставио је 74 питања.

Посланик ПДП-а Бранислав Бореновић поставио је 48 питања, СДС-овац Борислав Бојић 44, а слиједе Лазо Марић из СДС-а са 39, Ново Грујић и Миланко Михајлица из СРС-а РС са по 32 питања и Весна Јунгић из СНСД-а са 30 посланичких питања. Посланици су лани поставили укупно 226 питања што је за 244 мање у односу на 2009. годину.

Aнализа показује да су најактивнији посланици од 2007. до 2010. године имали више од 100 дискусија и реплика. Најактивнији је био СДС-овац Лазо Марић са 197 учешћа у дискусијама и репликама. Слиједе Миланко Михајлица из СРС-а РС са 189 учешћа, Бранислав Бореновић из ПДП-а са 148, Перица Рајчевић из СНСД-а са 159 и Петар Ђокић из СП-а са 111 дискусија и реплика.

Посланичка питања најчешће су упућивана на адресу премијера РС, а посланицима су била посебно интересантна министарства финансија, рада и борачко-инвалидске заштите, те пољопривреде, шумарства и водопривреде.

- Иако је чак и очекивано, мада није похвално, да се посланици не интересују за науку и технологију, забрињавајући је податак да нема већег броја питања усмјерених ка министарству које би требало да буде веома значајно - наведено је у мониторингу рада.

Зараде

У мандату од 2007. до 2010. године у зависности од времена почетка мандата највише посланика је зарадило по 147.534 марке, односно по 98.034 КМ.

Зарада посланика чији је мандат почео половином 2008. године износила је 90.930 КМ, а оних који су у клупе сјели почетком 2009. године била је 59.930 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.