Незаконита централизација претворила БиХ у »зомбијевску администрацију«

Бањалука - Присилна централизација надлежности на нивоу БиХ, коју је извршио високи представник, саботирала је Дејтонски концепт, а форсирање да се одлуке доносе на најспорнијем нивоу максимално је повећало раздор и дисфункционалност БиХ, наводи се у 14. Извјештају Републике Српске Савјету безбједности Уједињених нација.

У другом дијелу Извјештаја под називом "Непоштовање Дејтонског система" изражава се жаљење што се уставни систем, крајње мудро конципиран Дејтонским споразумом, често не поштује.

Бошњачке странке у БиХ, додаје се у тексту, нису спремне да прихвате консоцијативну структуру БиХ.

"Због тога је Влада Републике Српске заузела чврст став против незаконитих поступака и наставља да инсистира на враћању надлежности успостављених Споразумом, а посебно Уставом БиХ, иако потреба да се брани и инсистирање на поштовању уставне подјеле надлежности уређене међународним уговором не би требало да постоји. То је најосновније начело владавине права, које пријатељи БиХ из међународне заједнице тако често наглашавају и, које ли ироније, високи представник", истиче се у другом дијелу Извјештаја.

Високи представник, подсјећа се, постигао је ову деструктивну централизацију присвајањем и коришћењем крајње исфабрикованих права да намеће законе и измјене устава, а кажњавао је појединце путем одлука.

Бивши британски амбасадор у БиХ Чарлс Крофорд, који је помогао у креирању "бонских овлашћења", признао је да "бонска овлашћења немају никакав стваран правни основ".

Незаконита централизација БиХ претворила је ниво БиХ, како га је назвала Међународна кризна група, у "зомбијевску администрацију која обезбјеђује запослење државним службеницима, али грађанима пружа тек неке услуге".

Ради илустрације неконтролисане централизације БиХ, у Извјештају се наводи, да је буџет институција БиХ порастао са 281 милион КМ у 2000. години на 1,564 милијарде КМ у 2015. У истом периоду, број запослених у институцијама БиХ порастао је са мање од 3.000 у 2000. години на више од 22.000 у 2015. години.

"Поред стварања пренадувеног и дисфункционалног нивоа власти, централизација је подрила владавину права и механизме заштите конститутивних народа БиХ, пише у дијелу Изјвештаја под насловом "Непоштовање Дејтонског споразма".

Из Српске подсјећају да је недуго по закључивању Дејтонског споразума, постало очигледно да доминантне политичке странке српског и хрватског народа генерално прихватају потписани уговор, али бошњачке не.

"Слично као када су прихватили, а затим одмах одбили Лисабонски уговор прије рата, бошњачки политички лидери били су незадовољни након потписивања Споразума, и остали незадовољни до данас, зато што су хтјели унитарну државу у којој би, као најбројнији од три конститутивна народа, могли да врше власт над друга два народа.

Фундаментална разлика у приступу Споразуму, који се састоји од међународно обавезујућих уговора којима је успостављена БиХ, и даље представља најозбиљнију препреку са којом се БиХ суочава у изградњи просперитетног и успјешног дома за све грађане", појашњава се у Извјештају.

Вјероватно се с правом може рећи, додаје се, да су Хрвати претрпјели најочигледнију штету као резултат бошњачког одбијања, уз међународну подршку, да признају политичка права која им је дао Дејтонски споразум.

Оно што је још озбиљније - мада не увијек и очигледно - водеће бошњачке странке, уз помоћ незаконитих поступака високог представника, нападају уставну подјелу већине надлежности које припадају ентитетима чиме се не поштује структура успостављена Дејтоном.

Освртањем на протеклих 20 година јасно је да БиХ мора вратити надлежности из Анекса 4 Споразума из чисто практичних разлога ефикасне и дјелотворне владавине.

"Уставна структура БиХ ентитетима даје могућност да усвајају реформе које би биле немогуће на нивоу БиХ, с обзиром на инхерентну потешкоћу постизања консензуса на нивоу цијеле БиХ. Република Српска је усвојила широк спектар реформи са циљем унапређења привредног амбијента, ускладила своје закона са европским стандардима и на друге начине промовисала економски развој - што су све кораци које ФБиХ предузима уз много веће оклијевање. Када би БиХ била у потпуности унитарна држава, овакве реформе биле би скоро немогуће", подсјећа се у Извјештају.

Наводећи разлике између функционалности Републике Српске и Федерације БиХ, у Извјештају се додаје да оне такође наглашавају значај аутономије ентитета у уставном систему БиХ, те да се генерално сматра да Република Српска функционише ефикасније од ФБиХ.

У свом посљедњем извјештају о БиХ, Међународна кризна група опширно говори о проблемима управљања у ФБиХ, али каже да "проблеми Републике Српске нису структурни и не налажу тренутну реформу". У истом извјештају, каже се да је Народна скупштина Републике Српске "најефикасније законодавно тијело у БиХ", подсјећа се у Извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.