Неправда највише боли

БРAТУНAЦ - Делегација општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, родбина и комшије, јуче су обиљежили 17. годишњицу страдања 11 српских цивила из братуначког села Лозница, које су јединице Aрмије РБиХ из Сребренице убиле на Видовдан 1992. године.

Цвијеће на Спомен-крст положила је Живана Филиповић, којој су 28. јуна 1992. године убијени седамнаестогодишња кћерка Верица и супруг Живан.

- Када су, из правца Пирића и Полозника, упали у наше небрањено село убијали су цивиле, који нису могли да побјегну. Тада је тешко рањено осам мјештана, а све куће су опљачкане и попаљене - подсјећа Живана и истиче да су неки мјештани, међу којима је била и она, бјежали према Дрини носећи са собом рањенике.

Предсједник Организације породица страдалих Срба Радојка Филиповић истакла је да, поред бола за настрадалима, још више боли неправда, јер за злочин у овом подрињском селу, као и за све остале злочине над Србима у Подрињу нико није одговарао, ни 17 година послије.

- У Лозници су убијени и масакрирани мјештани, цивили који су 28. јуна 1992. године били у својим кућама. Њихове породице и данас се сусрећу са злочинцима - истакла је Филиповићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.