Непозната судбина 275 Срба из Сарајева

Бањалука - Двадесет година од почетка рата у БиХ још се не зна судбина 275 Срба из Сарајева, који су нестали током ратних дешавања у том граду.

Руководилац Оперативног тима Републике Српске за тражење несталих лица Горан Крчмар рекао је у петак “Гласу Српске” да и послије 20 година несталим Србима нема ни трага ни гласа.

- Ми тражимо само истину и ништа више, али у БиХ постоје снаге и људи који се и те како плаше истине и то не само у Сарајеву - рекао је Крчмар.

Он је додао да на скривању истине ради и Институт за нестала лица БиХ који још није успоставио евиденцију несталих током протеклог рата.

- Они су свјесни да ће та евиденција открити истину и зато тако и раде - закључио је Крчмар.

Књижевник и предсједник Удружења грађана “Истина” Душан Зуровац каже да су злочине над Србима у Сарајеву починиле јединице Aрмије РБиХ и полиције над лојалним Србима који су остали у граду, што има посебну тежину, јер се ради о злочину који држава врши над својим становницима.

- Неоспорно је утврђено да је у Сарајеву током протеклог рата било 128 логора и затвора кроз које је прошло неколико хиљада сарајевских Срба. У тај број нису укључени приватни логори и приватне јавне куће, а утврђено је да су у свим тим затворима и логорима Срби мучени на све могуће начине, премлаћивани и убијани - рекао је Зуровац.

Он је навео податке према којима је “Истина” пописала 2.452 убијена Србина, а Институт за истраживање српских страдања из Београда направио је списак од 8.225 убијених сарајевских Срба, додајући да то још нису коначни бројеви. Зуровац је нагласио да би Бошњацима највише одговарало да присвоје и српске жртве, односно да своје злочине уброје у “страдање Сарајева” и избјегну оптужбу за геноцид.

Он је рекао да је “Истина” предала Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву 210 тужби против 483 наредбодавца и непосредна извршиоца злочина, те да је, послије формирања Суда и Тужилаштва БиХ, тужилаштво у Источном Сарајеву прослиједило те предмете.

Почетак рата у Сарајеву 6. априла 1992. године био је почетак прогона Срба из овог града и највећег етничког чишћења у Европи од Другог свјетског рата, сагласни су политичари и истакнути српски интелектуалци.   

Они истичу да је прије рата у Сарајеву живјело око 160.000 Срба, а да их данас нема ни 10.000, и то углавном старих.

Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић истиче да је у Сарајеву данас много мање Срба него што их је било у вријеме турске владавине.

Перформанс и столице

Организатори пројекта “Сарајевска црвена линија” поставили су 11.541 црвену столицу на потезу од Вјечне ватре до Aлипашине џамије, у спомен на жртве, како су рекли, опкољеног Сарајева.

Навели су да би на столицама сједило исто толико грађана Сарајева и посматрало програм обиљежавања Дана града да нису убијени током рата.

Пројекат сарајевског режисера Хариса Пашовића изазвао је жестоку реакцију јавности након што је објављено да је видео за Сарајевску црвену линију “редизајн” уводне шпице за серију “Пацифик” и да је идеја о празним столицама посуђена идеја комеморације жртвама 11. септембра 2001. године, која је одржана прошле године у Њујорку.

Згражавање јавности је изазвала информација да су столице набављене у Старој Пазови, у Србији. Организатори се нису довољно потрудили ни да скину етикете са столица па је на неким столицама видљива етикета „Земља порекла: Србија”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.