Политика
Фото: Илустрација
САРАЈЕВО - Централна изборна комисија БиХ ове седмице упутиће писма на адресе надлежних институција БиХ како би се иницирала расправа о увођењу нових технологија у изборни процес 2026. године, а за који је потребно обезбиједити чак 112 милиона КМ.
Састанке са надлежним институцијама ЦИК тражи из разлога што буџет који је усвојио Савјет министара БиХ не предвиђа увођење нових технологија, међутим у ЦИК-у вјерују да се кроз даљу процедуру тај новац може обезбиједити.
- Треба реаговати сада, ако то не урадимо, о увођењу технологија у изборни процес можемо само сањати - рекао је Жељко Бакалар, члан Централне изборне комисије БиХ, на посљедњој сједници.
Иначе, буџет, када је ријеч о даљој процедури, треба да прође и Предсједништво БиХ, а затим дође пред посланике Представничког и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ. Управо из тог разлога, допис ЦИК-а ове седмице отићи ће на адресе колегијума оба дома Парламентарне скупштине БиХ.
- Оквирни прорачун износи 112 милиона КМ. Ова оквирна процјена је изведена без истраживања тржишта и то искључиво на основу стечених знања на провођењу пилот-пројекта и сазнања стечених на нашим студијским посјетама - рекла је на једној од претходних сједница Ирена Хаџиабдић, предсједница Централне изборне комисије БиХ.
На тој сједници, ЦИК је разматрао и Парламентарној скупштини БиХ упутио Извјештај спроведених пилот-пројеката увођења нових технологија у изборни процес у БиХ и Студију изводљивости за увођење специфичних изборних технологија у изборни процес БиХ.
Што се тиче новца, од 112 милиона КМ, према студији, 30 до 40 одсто тих средстава треба уложити у изградњу софтвера и техничку подршку, а знатан дио преосталог новца за набавку опреме. Најдаље, новац би требало обезбиједити у априлу како би се почело са припремама за објављивање тендера, а већ у мају или јуну, уколико се желе нове технологије на изборима 2026. године, тај тендер би требало да буде и расписан.
- Иако некоме износ може изгледати абнормално висок, фокус ЦИК-а био је на одрживости система који имамо и сматрамо да ће се, с обзиром на специфичност опреме, моћи користити у наредна четири изборна циклуса, на два општа и два локална, што дугорочно представља финансијску корист и исплативост јер се смањује ручни рад, имамо бржу обраду података, мање је грешака и штеди се на административним трошковима - рекла је Хаџиабдићева, преносе Независне.
Током расправе Централне изборне комисије, која је на посљедње двије сједнице разматрала питање увођења нових изборних технологија, може се закључити да, уколико се желе нове технологије на изборима, неопходан је ангажман свих институција те да, уколико се то не успије, кривац неће бити ЦИК, већ политика.
Подсјећања ради, на претходним локалним изборима први пут у Босни и Херцеговини су употријебљене нове технологије у изборном процесу. Увођење тих технологија омогућено је наметањем Изборног закона од стране Кристијана Шмита. Касније, на приједлог Ненада Грковића, посланика Листе за правду и ред, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ по хитном поступку усвојио је измјене Изборног закона БиХ којима се предвиђа увођење електронског бројања гласова на изборима 2026. године, међутим те измјене Изборног закона никада нису дошле на дневни ред Дома народа Парламентарне скупштине БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
