Нема кризе за банке, добит већа за 38 одсто

Бањалука - Банке у Републици Српској у првом кварталу ове године оствариле су 16,2 милиона КМ добити, што је за 38 одсто више у односу на исти период прошле године, показују подаци Aгенције за банкарство РС.

Према подацима Aгенције, са губитком је у прва три мјесеца 2012. године пословала једна банка која је имала минус од 400.000 КМ, док је преосталих девет банака остварило добит од 16,6 милиона марака.

- Укупни приходи банака на крају марта износили су 111,1 милиона марака са стопом раста од шест одсто у односу на исти период прошле године. Укупни расходи износе 93,5 милиона КМ са стопом раста од два одсто - истакли су у Aгенцији.

У Aгенцији кажу да је банкарски сектор Републике Српске и даље под утицајем економске кризе који је изражен кроз успоренији раст кредитних пласмана и депозита. Осим тога, додају, већи су трошкови за покриће кредитних губитака што још увијек представља ограничавајући фактор за бржи раст банкарског сектора.

Банке су наставиле и праксу рестриктивнијег и опрезнијег одобравања кредита, а посебна пажња усмјерена је на очување ликвидности.

- Иако је успорен раст депозита у банкарском сектору, ниво депозита показује да је задржано повјерење у банке привредних субјеката, а прије свега грађана, што се потврђује кроз континуирани раст штедње грађана - истичу у Aгенцији и додају да је банкарски сектор РС ликвидан и способан да све обавезе извршава у року доспијећа.

- Све банке су испуњавале прописане услове за одржавање ликвидности - нагласили су у Aгенцији.

Предсједник Секције за банкарство у Удружењу економиста РС СЊОТ Марко Ђого каже да су подаци Aгенције донекле и изненађујући с обзиром на висок ниво проблематичних и ненаплативих кредита. Он истиче да банке не стоје баш толико добро колико то ови подаци показују.

- Значајан дио кредита се наплаћује од жираната или активирањем хипотека, и то је један од начина који банкама омогућава позитивно пословање. Aко криза потраје још коју годину, банке ће то и те како осјетити и све акумулиране ненаплативе кредите ће морати да искњиже преко добити и капитала. Ипак, треба се надати  да до тога неће доћи - казао је Ђого.

Нагласио је да број активираних хипотека још није драматичан, али да је он неколико пута већи него у времену прије кризе, када је то била ријетка пракса.

- То је углавном још увијек усмјерено ка предузећима и њиховим колатералима, а мање ка становништву, што је добро. Међутим, ако се настави пад привредних активности, питање је шта ће се у идућем периоду дешавати и у банкарству - додао је Ђого.

Свјетска банка

У посљедњем извјештају Свјетске банке о економском стању у земљама Југоисточне Европе наводи се да су лоши кредити и даље значајно повишени, и да у просјеку износе 14 одсто.

- Послије скока на почетку кризе, лоши кредити су се стабилизовали на повишеном нивоу, а посебно су високи у Србији и Aлбанији - истиче се у извјештају и додаје да је раст кредита позитиван у већем дијелу региона, али да су стопе раста значајно испод нивоа од прије кризе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.