Нема договора због тежње Бошњака за доминацијом

СAРAЈЕВО - Лидери шест водећих политичких странака ни на јучерашњем састанку у Сарајеву нису постигли договор о формирању Савјета министара БиХ, а главни кочничари поново су биле странке из ФБиХ.

Иако су представници странака из Републике Српске показали флексибилност у својим ставовима, договор је онемогућен због затегнутих односа у ФБиХ и жељом бошњачких странака за успостављањем доминације у БиХ.

Састанак у згради Парламента БиХ, чији је домаћин био предсједник ХДЗ-а 1990. Божо Љубић, предсједници СНСД-а Милорад Додик, СДС-а Младен Босић, ХДЗ-а БиХ Драган Човић, СДA Сулејман Тихић и СДП-а Златко Лагумџија, напустили су удаљенијих ставова него послије претходне рунде разговора у Брчком.

Странке из РС

Предсједник СНСД-а Милорад Додик рекао је "Гласу Српске" да је послије састанка у Сарајеву јасно да бошњачки политички блок покушава да разбије принцип паритета и пропорционалне заступљености конститутивних народа на нивоу БиХ.

- То вјероватно чине у нади да ће једног дана Бошњаци прећи праг од 50 одсто становништва БиХ и на тај начин приграбити власт на нивоу БиХ - истакао је Додик.

Он је додао да је српска страна поново показала флексибилност, али да се још једном потврдило да је проблем међу партнерима у ФБиХ и великим апетитима бошњачких странака.

- Бошњаци сада међу четири министарска мјеста траже да добију и Министарство иностраних послова и Министарство финансија. Осим тога, захтијевају и челну позицију у Управи за индиректно опорезивање, из чега се види потреба за њиховом доминацијом. Бошњаци принципом заступљености желе да приграбе легитимитет да би представљали и Бошњаке и Србе и Хрвате и да на тај начин промијене цијелу конструкцију утврђену Дејтонским споразумом у погледу формирања заједничких институција. Наш став је јасан да се мора очувати дејтонски баланс, паритет и ротација, јер се у овом тренутку води политичка борба да се преуреди БиХ по захтјеву Бошњака

- казао је Додик који је састанак напустио раније због магле на аеродрому у Сарајеву.

Коментаришући Лагумџијин приједлог да се распишу ванредни избори, ако у идућих десет дана не буде постигнут договор о формирању власти, Додик је казао да су нови избори беспотребни и да ништа не би ријешили.

- Ми у принципу немамо ништа против тога, али то је беспотребно и у принципу би се исто десило као и на прошлим изборима и имали бисмо исти проблем - казао је Додик.

Босић је послије састанка изјавио да су лидери из РС покушали све да буде формиран Савјет министара и показали жељу да се изађе из кризе, али да се показало да је проблем и даље у неријешеним односима у ФБиХ.

- Крајње је вријеме да политички фактори у ФБиХ сједну и да се договоре. Када ријеше те проблеме, нека нас позову на договор о функционисању БиХ. Овакви састанци више немају смисла - рекао је Босић и додао да је састанак текао у неколико фаза и да су се на крају сви вратили на почетне позиције.

Босић дијели Додиково мишљење да нови избори не би ништа промијенили.

Расподјела ресора

Љубић је истакао да је разговор запео на расподјели позиција у агенцијама на нивоу БиХ. Он је рекао да су лидери из РС понудили компромисни приједлог у којем прихватају три министарства, међу којима није Министарство иностраних послова, али под условом да бирају руководство у двије од четири најважније агенције.

- Хрватски блок је то могао прихватити, али СДП и СДA су сматрале да ако се задржава однос да СНСД-у, СДС-у, ХДЗ-у и ХДЗ-у 1990. припада шест министарских мјеста у односу на четири за странке платформе одмах треба постићи договор о свих седамдесетак агенција, што је немогуће - казао је Љубић.

Он је додао да је предложио модел који је слиједио састанак у Брчком у којем је неспорно да предсједавајући Савјета министара буде Хрват из два ХДЗ-а уз захтјев да те странке добију још два хрватска министарска мјеста. Љубић је казао да није било ријечи о реконструкцији Владе ФБиХ као услову за формирање власти на нивоу БиХ. Лидер ХДЗ-а 1990. такође је одбацио Лагумџијин приједлог за одржавање ванредних избора.

Лагумџија је рекао да су Додик и Босић показали флексибилност, али не и лидери два ХДЗ-а.

- Понудио сам да у будућем Савјету министара БиХ два блока добију по пет министарских мјеста од којих један блок чине СДП и СДA, а други СНСД, СДС и оба ХДЗ-а, али то нису прихватили ХДЗ-ови - рекао је Лагумџија и оптужио два ХДЗ-а да формирање Савјета министара условљавају реконструкцијом Владе ФБиХ.

Он је најавио да је СДП спремна да се у Парламенту БиХ не изјашњава о три важна закона на путу ка ЕУ - закону о државној помоћи, попису становништва и војној имовини ако не буде постигнут договор о новом Савјету министара БиХ.

Предсједник СДA Сулејман Тихић рекао је да су концептуалне разлике у вези са расподјелом хрватских позиција и различито тумачење дејтонског устава разлог неуспјеха састанка. Он је нагласио да су два ХДЗ-а и даље инсистирала да представници тих странака попуњавају све хрватске позиције, па и оне испод нивоа министра.

- Постоје два приступа. СДA и СДП траже да позиције треба попуњавати по систему пропорције и на основу пописа становништва из 1991. године, а СНСД, СДС, ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990. хоће да се то врши на принципу паритета. То су и основни узроци због којих није постигнут договор - рекао је Тихић и подржао Лагумџијин став да су ванредни избори једино рјешење ако ускоро не буде постигнут договор о Савјету министара.

Почетку састанка су присуствовали и генерални директор Дирекције Европске комисије за проширење Стефано Санино и шеф Делегације и специјални представник ЕУ у БиХ Петер Соренсен.

Италија

Говорећи о састанку који ће 25, 26. и 27. новембра бити одржан у Италији у организацији Фондације "Конрад Aденауер" Додик је рекао да он није посвећен формирању власти.

- Ријеч је о састанку који је раније заказан и који нема претензија да се бави оперативним питањима формирања власти. Састанак треба да буде искоришћен за разговор са европским партнерима о неким будућим варијантама за БиХ. На састанку са Санином који сам имао прије разговора са лидерима странака, јасно је стављено до знања да Европа покушава да на новим основама покрене ствари са мртве тачке. Она хоће функционалност по принципу координације свих нивоа власти. Ми то подржавамо и сматрамо да је то добро јер би сви били укључени у конципирању заједничке политике - казао је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.