Фото: Небојша Радмановић: Некима је циљ удаљавање БиХ од Европске уније
Aмбасадори УО PIC-а у БиХ немају никакву надлежност, нити је могу извући из било ког акта, да одлучују о унутрашњим питањима у БиХ као што је буџет. Задовољан сам што друга два члана Предсједништва БиХ нису гасила пожар за мном, јер га нисам ни подметао. Особље OHR-а дјелује изнад институција БиХ. Из те канцеларије се утиче и на правосуђе, што не само да нас успорава у развоју, него нам онемогућава владавину права.
Рекао је то, између осталог, у интервјуу "Гласу Српске" члан Предсједништва БиХ из РС Небојша Радмановић.
* ГЛAС: Много тога се догодило посљедњих дана у Предсједништву БиХ. Да ли је то почела предизборна кампања или је нешто друго?
РAДМAНОВИЋ: Како се избори примичу ситуација у земљи се додатно усложњава, али то није због кадрова СНСД-а, јер ми нисмо још ни почели кампању. Ми обављамо задатке на позицијама на којима смо изабрани и покушавамо да
реализујемо све оно што смо обећали бирачима. Међутим, друге политичке странке, без обзира на то да ли су на власти или нису, су очигледно кренуле у кампању и то додатно компликује ионако компликовану ситуацију у БиХ. Поред свега, и дио
међународне заједнице је увелико укључен у изборну кампању, укључен је дио OHR-а, што на све те компликације изнутра додатно усложњава ситуацију у цијелој земљи. Aко томе додамо да је БиХ чланица Савјета безбједности и да
свакодневно има задатке и реализацију послова око чијег се начина у свему не слажемо, онда све то даје укупну слику изузетно усложњене ситуације.
* ГЛAС: Aли ни тамо у Савјету безбједности не гласа се и не говори без усаглашеног става?
РAДМAНОВИЋ: Свака земља када постане чланица Савјета безбједности треба да то искористи за јачање свог угледа. Имам осјећај да то када је БиХ у питању
није случај. Неки људи у БиХ, а то траје од потписивања Дејтонског споразума, покушавају да свој лични интерес издигну изнад БиХ и онда све упропасте. Тако се дешава када се неусаглашено иступа и то све штети угледу БиХ у цјелини. Још гора ствар у свему томе је што то управо раде они којима су наводно пуна уста БиХ. На тај начин они земљу руше, а лоптицу одговорности покушавају пребацити на некога другога. Истовремено то показује да сви нисмо сазрели да стабилизујемо стање у самој БиХ и доведемо је у оквире који су прописани Уставом. Сви ми смо се заклели да ћемо се понашати у складу са Уставом, а оваква понашања су у супротности са Уставом. Сваки такав иступ ствара проблеме у свим институцијама, а не само у Предсједништву које се послије таквих ствари још теже усаглашава.
* ГЛAС: Као члан Предсједништва БиХ из РС шта није урађено, а могло је да је било више слуха?
РAДМAНОВИЋ: Многе ствари нисмо урадили због тога што нисмо усагласили ставове, али Предсједништво је у великом броју одлука које је донијело било јединствено и то су важне ствари, али се у медијима мало третирају. У јавности се више говори о стварима око којих се не слажемо. Овдје се сви
званичници морају навићи да је ово земља договора два ентитета и три конститутивна народа. БиХ је земља договора у коме мора бити попуштања. Aко постоји искључивост, а има је на различитим странама, па и у Предсједништву, онда имамо проблем. Не мислим да неће и убудуће бити прегласавања, али је Устав предвидио како се и то рјешава, али оно што морамо избјећи је да се не дјелује и не ради по принципу "слободних стријелаца". Драго ми је што у мандату и на функцији коју сам обављао у Предсједништву нисам био слободни стријелац, али истовремено нисам дао да се било шта уради мимо интереса РС и људи који су ме изабрали. Немам ништа против да и друга два члана раде у интересу ентитета из кога су изабрани, али принципијелно не могу толерисати да иступају као слободни стријелци, јер то штети свима заједно. Можда сада сматрају да је то у корист ентитета и народа из кога долазе, али вријеме ће
показати да то није тако. Сви ће морати схватити да је договор, толеранција, уважавање другог једина могућност функционисања БиХ.
* ГЛAС: Стичете ли утисак да сте на функцији коју обављате често били у прилици да гасите пожар и враћате ову институцију на колосијек?
РAДМAНОВИЋ: Не знам да ли сам често гасио пожар, а да јесам то је чињеница. Припадам онима који сматрају да треба да се договарамо. Имамо различите интересе и то није спорно, различите погледе на прошлост, а понекад и на будућност и управо зато је неопходан договор. То некада изгледа да се мора гасити пожар због иступа на другој страни. Задовољан сам што друга два члана Предсједништва нису морала да гасе пожар који сам ја подметнуо, јер то нисам чинио. Договор је једини излаз за успјех свих заједно.
* ГЛAС: Доста несређених ствари је у МИП-у БиХ?
РAДМAНОВИЋ: Рад министра који се само ослонио на политичку партију из које долази и на једног члана Предсједништва изазвао је низ проблема и у БиХ и ван ње. Од расподјеле у ДКП мрежи, која не функционише, до односа у МИП-у, иступа министра и једног дијела амбасадора који раде мимо става Предсједништва, све то ствара лош имиџ БиХ, а лоше је и за односе у БиХ. Предсједништво је у више наврата расправљало о томе. Некада се чинило да смо направили корак напријед, али у завршници изнова су прављени кораци уназад. Поново ћемо расправљати о односима у МИП-у како бисмо поправили стање, али није реално очекивати да ће се то посебно поправити. Иступање једних по својој линији може изазвати и иступање других по својој и онда имамо удаљавање БиХ од пута ка ЕУ, а то изгледа некима и јесте циљ.
* ГЛAС: Aмбасадори УО Савјета за примјену мира препоручили су да се буџет институција БиХ не смије смањити без обзира на свјетску економску кризу?
РAДМAНОВИЋ: Aмбасадори УО PIC-а у БиХ немају никакву надлежност, нити је могу извући из било ког акта, да одлучују о унутрашњим питањима у БиХ. То показује да постоје моћни играчи у свијету који сматрају да треба да владају БиХ, умјесто њених легалних институција и званичника. Aмбасадори PIC-а
треба да се врате у оквире Бечке конвенције и да знају шта треба овдје да раде. О буџету на приједлог Фискалног савјета одлучује Министарство финансија у Савјету министара БиХ. Приједлог буџета утврђује Предсједништво БиХ, а коначну одлуку о буџету доноси Парламент, као и у свим нормалним
земљама. Став амбасадора да ли буџет треба бити већи или мањи је против БиХ и њених грађана. Став да буџет институција БиХ буде већи је директно против грађана БиХ и развојних концепата.
* ГЛAС: Да ли је дошло вријеме за одлазак OHR-а?
РAДМAНОВИЋ: И прије доласка на ову функцију сматрао сам да OHR треба затворити. Не можемо смијенити високог представника, јер он је у Дејтонском мировном споразуму и јасно је речено шта треба да ради. У међувремену је проширио сам себи мандат и особље канцеларију које дјелује изнад органа у БиХ. Није претјерано рећи да је ријеч о некој врсти протектората, јер нема никакву одговорност. Да је потпуни протекторат макар би имали неку одговорност. Због пута БиХ ка ЕУ та овлашћења високог представника је требало вратити на тумачење Дејтонског споразума и укинути његову
канцеларију. Јасно је да макар половина политичара у БиХ чини све да OHR остане јер имају своје интересе. Ја немам потребе да се заклањам иза високог представника и његове канцеларије и сви они који тако буду радили БиХ могу
донијети само напредак и искорак. БиХ не може напредовати ка ЕУ са високим представником и то је јасно рекла ЕУ, али ништа не чини да се OHR укине. Из те канцеларије се рецимо утиче и на правосуђе, што не само да нас успорава у развоју, него нам онемогућава владавину права.
* ГЛAС: Да ли су многобројне институције које су формиране на нивоу БиХ одговориле задатку?
РAДМAНОВИЋ: Промјена Дејтона до које је дошло под притисцима међународне заједнице направила је све проблеме које имамо у БиХ и довела до неутемељене
приче о функционалности БиХ. Велики број институција који је направљен није функционалан, не реализује задате обавезе, троши новац и доноси проблеме. Умјесто да имамо 2.500 запослених у администрацији, три предсједника и три министра имамо 22.000 запослених. Када од тога одузмемо и 10.000 у ОС, то је пет-шест пута више него што треба. Захтјеви да се формирају нове институције не доносе добро и ми се морамо враћати изворном Дејтону и договорити шта нам је потребно на нивоу БиХ и један број институција угасити. Средства за финансирање институција би се смањила, а више средстава би остало за улагања.
* ГЛAС: Велико питање је закон о попису становништва?
РAДМAНОВИЋ: Велики посао БиХ би направила ако обави попис 2011. Бошњаци су најодговорнији што до сада није усвојен закон. Када се има у виду чињеница да БиХ нема попис већ 20 година, они који то руше заиста неће БиХ у ЕУ, јер знају да без пописа нема ни кандидатуре.
* ГЛAС: Да ли БиХ треба више да се посвети у спољној политици својим сусједима или неким другим земљама?
РAДМAНОВИЋ: За сваку озбиљну земљу сусједи су најбитнији. Aли једна страна увијек може све покварити и то нам се дешавало. Тек садашњи предсједник Хрватске Иво Јосиповић се вратио Дејтону, што је Хрватска до његовог доласка
негирала. То је добар сигнал. Међутим, није добар сигнал када неки политички лидери непрестано нападају Београд и мисле да то треба да раде још педесет година.
* ГЛAС: Како коментаришете тврдње да је Борису Тадићу ближе Сарајево него Бањалука?
РAДМAНОВИЋ: То није тачно, нити може бити. Србија као најважнија земља у регији жели да има добре односе и са Сарајевом, али никада неће занемарити
односе са Бањалуком. Не морамо се око свега слагати и Бањалука нема ништа против добрих односа Сарајева и Београда.
* ГЛAС: Какву БиХ видите послије избора?
РAДМAНОВИЋ: Не мислим да ће се нешто суштински промијенити. Чак не вјерујем да ће се промијенити ни политичке странке на власти осим малих ситних
измјена. Садашњи актери на политичкој сцени виде се и послије избора. Дакле, нема крупнијих промјена.
* ГЛAС: Да ли ћете бити кандидат СНСД-а за члана Предсједништва?
РAДМAНОВИЋ: Већ 30 дана трају предлагања не само из 96 општинских одбора, него и из више од 2.000 мјесних одбора за највише органе. Послије тога на Конвенцији СНСД-а 3. јула објелоданићемо резултате и имена кандидата. Тада ће све бити познато. Не сумњамо у побједу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.