Напади на Хандкеа посљедица мржње према Србима

Бањалука - Хајка цјелокупне бошњачке политичке клике на угледног аустријског књижевника и овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност Петера Хандкеа, започета прије више од два мјесеца, када је објављено да је он овогодишњи лауреат, врхунац је достигла на јучерашњој сједници Скупштине Кантона Сарајево, која је аустријског нобеловца прогласила персоном нон грата у сарајевском кантону.

Посланици кантоналне Скупштине на приједлог СДА једногласно су усвојили декларацију у којој Хандкеа означавају као “негатора геноцида у Сребреници” и проглашавају за непожељну особу, оцјењујући да би “његова посјета БиХ и Сарајеву изазвала додатно понижење жртава великосрпске агресије”.

За разлику од Сарајева, аустријском нобеловцу су широм отворена врата у РС. Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић позвао је јуче Петара Хандкеа да посјети Бањалуку.

- Нисам чуо да је Кантон Сарајево донио одлуку да је Хандке непожељна особа у том кантону, али што се мене тиче, данас иде честитка и позив нобеловцу да дође у наш град - рекао је Радојичић новинарима у Бањалуци.

Прије иницијативе на основу које је Скупштина Кантона Сарајево Хандкеа прогласила непожељним у Сарајеву, СДА је издала саопштење у којем је изнијела најстрашније оптужбе и пријетње на рачун Хандкеа и прослављеног српског режисера Емира Кустурице. На саопштење јуче су реаговали из СНСД-а, одакле су најоштрије осудили гнусне оптужбе и увреде на рачун двојице великих умјетника, професионалаца, патриота и хуманиста. У саопштењу се изражава згроженост вокабуларом који користи СДА.

- Хуманост, истина и правда су врлине двојице свјетских величина, умјетника и хуманиста Емира Кустурице и Петера Хандкеа, а не политичког Сарајева и СДА, чија је верзија истине проказана као једнострана и коју би чак да наметне као универзалну истину цијелом свијету - наводе из СНСД-а.

У саопштењу се додаје да цивилизован свијет поштује умјетност и културу и да би зато било крајње вријеме да поједине политичке партије престану са оваквом искључивом реториком.

- Ако су безочни напади на Кустурицу, као некада на Иву Андрића, Мешу Селимовића и многе друге, па сада и на Хандкеа, такви како их описује СДА, онда је цијели свијет слијеп и неморалан док их је уврстио у свјетске умјетничке величине - истичу из СНСД-а.

Позната српска новинарка Љиљана Смајловић оцијенила је да амерички и други западни новинари из ратова у бившој Југославији, који упоредо са бошњачким политичким круговима атакују на Хандкеа, нападима желе да одбране своје ратне каријере, када су извјештавали острашћено и једнострано.
- Хандкеова награда прети да сруши тај њихов ореол да су били на јединој правој страни и да легитимизује чињеницу да се може и другачије гледати на тај рат. Они су се ту до краја открили и рекли “неподношљиво је да не буду Срби за све криви”. То је позиција која мора са годинама и кроз историју да доживи пораз - изјавила је Смајловићева.

Она је навела да напади на Хандкеа говоре о мржњи према Србима.

- Они су направили мит о себи као о храбрим заступницима једне потпуно невине и чисте стране, која је била искључиво жртва и на томе су направили невероватне каријере. Са њиховим идентитетом и професионалном репутацијом повезано је то да не сме да се наруши та слика о Србима као јединим кривцима, јер онда долази у питање њихова острашћеност - рекла је Смајловићева.

Она истиче да они зато сада са још већом острашћеношћу бране своју некадашњу острашћеност.

- Ово је сада нека дивљачка мржња према Хандкеу, која је, у ствари, само други појавни облик оне мржње према Србима - оцијенила је Смајловићева.

Лажна нобеловка

Док је Петер Хандке примао Нобелову награду његови противници су протестовали, а пажњу је изазвала Кристина Доктаре, шведски љекар. Она је крочила међу окупљене испред центра АБФ у Стокхолму и драматично саопштила: “Враћам своју Нобелову награду”. То су помпезно пренијели бројни свјетски медији, уз наводе да је она Нобелову награду за мир добила 1988, као чланица мировних снага УН.

Али јуче је објелодањено да нема њеног имена међу добитницима Нобелове награде за мир за ту годину. Наиме, награду су те године добили сви припадници мировних снага УН од 1948. до 1988. године, што је укупно више 500.000 људи из 53 земље свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.