Највећа плата у Источном Мостару, најнижа у Вукосављу

Маријана Миљић 03.04.2012 06:00

Фото: Највећа плата у Источном Мостару, најнижа у Вукосављу

Бањалука - Највећа примања у прошлој години имали су становници Источног Мостара, чија је просјечна нето плата износила 1.107 марака, док су најниже зараде имали запослени у Вукосављу са просјеком од 518 марака, показали су подаци Завода за статистику РС.

Источни Мостар остао је на врху, иако је просјечна нето плата у тој општини у 2011. години у односу на годину раније смањена за око 30 марака. Пад плата у Вукосављу у 2011. био је још израженији и у односу на претходну годину просјечна зарада била је мања за око 70 КМ.

На другом мјесту са највећом просјечном платом запослених налази се општина Угљевик, гдје је просјечна зарада у прошлој години износила 1.089 марака, а слиједи Гацко са 1.024 марке, те Источни Дрвар са просјечном нето зарадом од 1.022 марке.

Запослени у Бањалуци у 2011. у просјеку су зарађивали 935 марака, што је за око 30 марака више у односу на претходну годину.

Просјечну плату од око 800 марака лани су примали запослени у Власеници, Калиновику, Кнежеву, Милићима, Невесињу, Палама, Пелагићеву и Фочи.

Послије становника Вукосавља најмања примања имали су запослени у општини Купрес, чија је просјечна плата износила 552 марке, док се на трећем мјесту нашла општина Костајница са 567 КМ.

Просјечна нето плата у општини Доњи Жабар износила је 571 марку, док је плата радника у Котор Варошу износила 611 марака.

Према подацима Завода за статистику РС, на крају 2011. у Српској је било запослено 238.956 радника, што је за око 6.000 радника мање у односу на 2010. годину.

Највише радника лани је радило у приватним предузећима - 120.039, али је њихов број у односу на 2010. годину смањен за око 3.000.

Јавни сектор је истовремено повећао број запослених у прошлој години за око 1.000 радника, док је задружни облик својине имао око 768 запослених, што је за око 300 мање у односу на годину раније. Мјешовити сектор запошљавао је 47.445 радника, што је за око 3.000 мање него у 2010. години.

Економски аналитичар Зоран Павловић рекао је да до дуплих разлика у примањима запослених по општинама Српске долази због тога што неке локалне заједнице имају мали број становника и већина их ради у администрацији, гдје су примања највећа.

- Остали људи у тим општинама углавном се баве пољопривредом и од тога живе - рекао је Павловић.

Он је нагласио да повећање броја радника у јавном сектору, а смањење броја запослених у приватним предузећима показује да је пословни амбијент у Српској дестимулативан, те да се привредна друштва све више боре с неликвидношћу и смањеним обимом посла, због чега долази и до отпуштања радника.