Највећа плата банкара у Бањалуци 17.800 марака

БAЊAЛУКA - Према подацима Пореске управе РС, највећа примања у Српској у новембру имао је запослени у једној банкарској организацији у Бањалуци који је зарадио 17.800 марака или више од 22 просјечне плате.

На другом и трећем мјесту по зарађеном износу у том мјесецу налазе се такође запослени у банкарском сектору, један чија плата је била 14.427, а други са платом од 13.841 КМ.

Топ десет плата

Један запослени у производњи кекса у Приједору зарадио је 13.764 марке и он је четврти на листи највећих примања у новембру, док је на петом мјесту са 13.266 КМ запослени у банкарској организацији.

Идућа два мјеста такође заузимају запослени у банкарству, а они су у новембру зарадили 12.060, односно 11.996 марака.

Занимљиво је да се на листи оних са највећим примањима оствареним у новембру 2011. године у Српској налазе и три запослена у државним органима у Бијељини, а сваки од њих зарадио је више од 10.000 марака и то у нето износу.

Тако је, према подацима Пореске управе РС, један запослени у државним органима у Бијељини зарадио 11.868 марака и заузима седмо мјесто по висини примања у Српској у том мјесецу.

Одмах иза њега су и друга два запослена у државној управи који су добили плате од 10.395, односно 10.111 марака.

У ПУРС-у нису могли прецизирати у којим тачно областима су запослени ови људи, чија примања знатно прелазе републички просјек.

Предсједник Синдиката управе Томислав Врховац каже да је плата запослених у државним органима регулисана законом и да нико не може имати толика примања.

- У органима управе РС нема накнадних примања. Aко је запослен у локалној самоуправи, сигурно је било злоупотребе ако су толика примања, јер чак ни начелник толико не може да има. Када су у питању јавна предузећа, нисам сигуран на који начин су регулисана њихова примања - нагласио је Врховац.

Просјечна плата запослених у јавној управи РС износи око 1.063 марке.

Извршни директор Удружења економиста РС "СЊОТ" Саша Грабовац каже да се овдје највјероватније ради о хонорарима, јер је у супротном јако чудно да је неко у државној управи могао да оствари толику плату.

Статистика

Највеће зараде у БиХ имају запослени у финансијском посредовању, док су најмање плаћени радници у хотелима и ресторанима, показују подаци Aгенције за статистику БиХ.

И док је просјечна исплаћена нето плата у новембру 2011. у БиХ износила 824 КМ, запослени у финансијским институцијама имали су просјечна мјесечна примања од 1.308 КМ.

Најближи по зарадама запосленим у финансијама су радници у компанијама које се баве снабдијевањем електричном енергијом, гасом и водом - 1.177 КМ.

Изнад хиљаду КМ мјесечно зарађују још само запослени у јавној управи и пословима одбране, те обавезном социјалном осигурању - у новембру су у џепове у просјеку ставили по 1.147 КМ, док су запослени у области здравствене заштите и социјалне помоћи инкасирали 999 КМ.

Међу производним дјелатностима најбоље стоји рударство, односно рудници и дјелатности вађења, гдје су просјечне плате у новембру износиле 943 КМ.

Више од просјека зарађују и запослени у предузећима превоза, складиштења и веза, просјечно 911 КМ, као и запослени у образовању којима је просјечна плата 855 КМ.

У доњем разреду по примањима су радници у прерађивачкој индустрији, гдје је просјечна плата 591 КМ. 

Запослени у трговини на велико и мало, фирмама за поправке моторних возила, те предмета за личну употребу и домаћинство имају просјечну плату од 576 КМ, док су најмање плаћени радници у грађевинарству са 554 марке, те запослени у хотелима и ресторанима - 544 КМ.

Злоупотребе

Врховац је истакао да зна за случајеве злоупотреба у општинама када су у питању плате начелника одјељења.

- Њима се дају веће плате него што је предвиђено колективним уговором, али и поред тога нико не може да се приближи износу од 10.000 КМ - казао је Врховац.

Управа

Према анализама, плате запослених у јавној управи у БиХ, које у просјеку износе 583 евра, за 40 одсто су веће од просјечне плате у БиХ.

Када је ријеч о јавном сектору, у односу на просјечну зараду највеће одступање у јавној управи је управо у БиХ јер су у Србији плате у јавној управи за 22 одсто веће од просјека, у Македонији за 20 одсто, у Хрватској и Словенији за 16 одсто, а у Црној Гори тек за четири одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.