Фото: Најпознатије борилачке вјештине и спортови на свијету
Свијет борилачких вјештина, обавијен мистиком и одређеном дозом егзотичног, одувијек је привлачио многе. Тајанственост Истока, Кине прије свега, а потом Тајвана и Јапана, допринијели су да се мит о разним борилачким вјештинама и спортовима уздиже до неслућених граница. Та мистериозност је допринијела и стварању правог хаоса у поретку и значају одређених борилачких вјештина.
Мајка и краљица свих борилачких вјештина је најстарији ратнички систем на свијету - кинески кунг фу, из кога су настала многа модификована, што старија, што новија борења. Кристализујући се кроз многобројна ратовања међу разним кинеским царствима, кунг фу је постао и остао борилачки систем најсавршенијег механизма који у себи затвара све аспекте борења.
Најраспрострањенији борилачки спорт је карате који води поријекло из Јапана. У буквалном преводу, кара значи празна, а те рука или шака. Карате, дакле, означава празну руку, што указује на његов циљ - како се одбранити, односно борити без оружја у рукама. Настанак каратеа везује се за старе борилачке вјештине Окинаве у 19. вијеку, гдје су се локалне традиције мијешале са кинеским и јапанским утицајима. Почетком 20. вијека карате стиже у Јапан, а послије Другог свјетског рата раширио се по свијету.
Џудо је борилачка вјештина и олимпијски спорт који је настао као скуп пробраних техника из џијуџицу, што је у Јапану било заједничко име за све борилачке вјештине. Тада је оснивач џуда - Џигоро Кано, који је савладао неколико стилова џијуџица, одлучио да узме оно најбоље од сваке и одбаци непотребно.
Рвање у ужем смислу означава назив за спортску борбу између двојице такмичара с циљем да се противник обори помоћу захвата руку и уопште снагом мишића, а без ударања. Рвање је један од најстаријих и најпопуларнијих спортова. Од године 708. прије нове ере постало је дио древних олимпијских игара. Стари Грци су фузијом рвања и бокса створили посебну дисциплину звану панкратион.
Бокс или племенита вештина је спорт у којем два учесника сличне тежине ударају један другог својим песницама у току серије троминутних интервала који се зову "рунде". Кроз историју су борбе двоје људи песницама ради доказивања премоћи и снаге познате од самих почетака цивилизације. Правила су се при томе битно мијењала, од начина и трајања борбе, коришћења рукавица, начина суђења. Често су те борбе биле бруталне па чак и смртоносне. Код старих Римљана песничење или шакетање била је једна од дисциплина у гладијаторским борбама.
Свака борилачка вјештина у себи садржи мноштво различитих стилова. У кунг фуу тако постоје стилови "богомољка", "бијели ждрал", "тигар". Карате се дијели на много врста и подврста, а џудо на крајеве из којих одређенуи стилови потичу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.