Најплаћенији, а хране се најјефтиније

Сарајево - Ако се којим случајем нађете у неком од ресторана у институцијама БиХ, ручати можете за око три КМ, кафу попити за 0,8 КМ, док ћете за пиво морати издвојити свега 1,5 КМ.

Из цјеновника хране и пића у институцијама БиХ, на који је у четвртак сагласност дао и Савјет министара БиХ, видљиво је да политичари и запослени на нивоу БиХ, иако имају највећа примања у држави, плаћају убједљиво најниже цијене, пишу Независне новине.

Бифтек који у ресторанима по БиХ кошта најмање двадесетак КМ, у институцијама БиХ може се наћи за 5,5 КМ са прилогом, а слично је и са морским плодовима, па тако лигње политичари могу појести за седам КМ, док ће иста та порција њиховог бирача у неком угоститељском објекту ван институција БиХ коштати око 15 КМ. Чорбе које обичан грађанин у ресторанима плаћа око четири КМ, у институцијама БиХ је могуће појести за 1,5 - 2 КМ, а исто је и са колачима, салатама, роштиљем, печењем, хладним и топлим предјелима, рибама и раковима.

Углавном, цијене хране и пића у институцијама БиХ у просјеку су дупло ниже него у осталим угоститељским објектима. Грах са кобасицом кошта 2,5 КМ и за пола марке јефтинији је од ћуфти, док је цијена порције рибе у просјеку око пет КМ. Најскупљи на цјеновнику који ће се примјењивати у институцијама БиХ што се тиче хране је јастог чији комад кошта 90 КМ, а што се тиче пића, најскупља је бутеља вина која се креће од 10 до 25 КМ.

Чаша вискија кошта три КМ, а уколико неко жели да заслади послије ручка, колач може појести за 1,5 КМ, куглу сладоледа за 0,5 КМ или воћну салату за 2,5 КМ.

“Ми нисмо фирма која остварује профит. Иде се на то да се само покрију трошкови, а чак ни о цијенама не одлучујемо, већ то ради Савјет министара БиХ”, рекао је Синиша Перковић, директор Службе за заједничке послове БиХ, у чијој надлежности је, између осталог, и угоститељство.

Иначе, у вези с цијенама хране и пића у институцијама БиХ замјерку је раније имала и Канцеларија за ревизију институција БиХ, којој је било спорно то што није јасно и прецизно дефинисано на којем основу функционише ресторан у оквиру Службе.

Ревизори су се током контроле питали да ли се политиком цијена стварају додатни расходи за буџет, покривају ли се трошкови или се остварују приходи, наводећи да Служба за заједничке послове у 30 угоститељских јединица у којима ради 100 људи по основу продаје јела и пића годишње приходује око 1,8 милиона КМ.

Месуд Лакота, дугогодишњи борац за заштиту права потрошача, коментаришући цијене хране и пића у институцијама БиХ каже да се ради о чистом безобразлуку, али да “нас ништа не може изненадити”.

“Нико неће радити на своју штету, тако и они. Удруже се и праве правилнике па и законе који њима одговарају. То је поражавајуће и ван памети. Размишљајући логички, немогуће је да те цијене могу покрити трошкове и да дио те хране и пића не иде на терет буџета. Приватник на тим цијенама нема шансе да опстане. Нека народ сам закључи о чему се ради”, каже Лакота, додајући да је народ гладан, да се фирме затварају, али да посљедице тога и иначе катастрофално социјално и економско стање у држави политичаре не дотиче.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.