На слободи хиљаде осумњичених за ратне злочине

Сарајево - Више од 5.000 осумњичених за ратне злочине у БиХ и данас слободно шета улицама, а један од разлога за то је што домаћа власт није испунила све зацртане циљеве и задатке, закључено је у анализи коју је јуче представила Мисија ОЕБС-а у БиХ.

На представљању извјештаја о спровођењу Стратегије БиХ за рад на предметима ратних злочина, из ОЕБС-а су истакли да предузете мјере нису довољне јер најмање 5.300 осумњичених за ратне злочине још ужива слободу због чега би локалне власти морале да појачају напоре како би у догледно вријеме били процесуирани сви злочини од 1992. до 1995. године.

- Уз појачане напоре, те усвајањем ревидиране стратегије за процесуирање предмета ратних злочина, што је задатак Савјета министара БиХ, било би могуће достићи крајњи рок - казао је шеф Мисије ОЕБС-а Брусе Бертон.

Стратегија за процесуирање ратних злочина у БиХ усвојена је 2008. године са јасним смјерницама и роковима, укључујући делегирање случајева према сложености Тужилаштву БиХ, односно тужилаштвима у РС, ФБиХ и Брчко дистрикту ради бржег процесуирања.

Крајњи рок за процесуирање најтежих предмета је био крај 2015. године, али пошто то није испуњено, ушло се у процес ревидирања документа који, међутим, због неких опструкција још није угледао свјетлост дана.

До краја прошле године процесуирана су, према подацима из ОЕБС-а, 473 предмета ратних злочина, укључујући већину случајева означених категоријом “А”, што значи да је ријеч о најкомпликованијим предметима који се односе на најтеже ратне злочине. Раније је процијењено да има око 800 лица која су починила оваква кривична дјела, а закључно с првим полугодиштем 2018. године покренути су поступци против 560 таквих осумњичених.

У анализи ОЕБС-а наводи се да се у протекле двије године смањује проценат осуђујућих пресуда у предметима које процесуира Суд БиХ.

- У 2017. години изречене су осуђујуће пресуде у тек 54 одсто случајева док је у 2014. години та стопа била чак 89 одсто -  показала је анализа.

Представници РС годинама упозоравају на опструкције те на нерад правосуђа на нивоу БиХ, прије свега када је ријеч о тешким злочинима који су у протеклом рату почињени над Србима, а за које још нико није одговарао.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић казао је да и без анализе ОЕБС-а јасно да је хиљаде осумњичених особа још на слободи и да вријеме полако узима свој данак. Којић је нагласио да се под хитно из ладице треба извући ревидирана стратегија за рјешавање предмета ратних злочина која је, без објашњења, у више наврата скидана са дневног реда Савјета министара БиХ, иако је раније усаглашена на радној групи.

- Имамо ситуацију у којој се не усваја приједлог ревидиране стратегије и то не треба да нам каже ОЕБС. Битно је да сви бјеже од одговорности, а прије свега правосудне институције БиХ, а посебно ме иритира да наши представници у Савјету министара БиХ нису нашли за сходно да ставе то на дневни ред како би се управо утврдила одговорност када је у питању непроцесуирање предмета ратних злочина - казао је Којић.

На тај начин су, каже, заштитили правосуђе, корумпиране носиоце правосудних функција који, додаје, раде у интересу једног народа и искључиво се баве процесуирањем Срба.

- Тако су се, на крају, заштитили и сви злочинци који су починили злочине над Србима - рекао је Којић, те додао да се приједлог ревидиране стратегије за рјешавање предмета ратних злочина мора усвојити како би се видјело колико се људи заправо још терети за та дјела.

Тужилаштво

Слични подаци наведени су и у посљедњем извјештају о раду Тужилаштва БиХ за 2017. годину.

Пресјек стања у тужилачким евиденцијама је показао да им је у раду остало неријешено 315 предмета којима је обухваћено 3.529 особа. Осим тога, епилог није добио ни 241 предмет у којим је истражује одговорност 1.166 лица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.