Фото: Глас Српске
| Илустрација
БАЊАЛУКА - Конституисање 12. сазива Народне скупштине Републике Српске (НСРС) требало би да буде обављено у новембру, након званичне потврде изборних резултата, али прелиминарни подаци указују на то да међу новоизабраним посланицима има и оних који су изборили пети мандат.
КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
У републичком парламенту има мјеста за 83 народна посланика, од којих се 63 бира директно на изборима, а за остатак пут до посланичких клупа иде преко такозваних компензацијских листа.
Ажурирани подаци Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, уз информације које долазе из странака и евиденција из НСРС, показују да ће неки од добро познатих лица наредног мјесеца по четврти, односно пети пут у републички парламент, под условом да на крају и прихвате освојени мандат.
Својеврсни рекордери по броју освојених улазница за улазак у НСРС, а који су то успјели и на изборима 4. октобра, су Срђан Мазалица и Илија Таминџија из СНСД-а те Драгомир Васић (СДС), који је у одлазећем сазиву био и потпредсједник Скупштине.
На тој листи су и Дарко Бањац, лидер НПС-а и Ненад Стевандић, први човјек Уједињене Српске и предсједник НСРС у протекле четири године.
Васић је јуче кратко поручио да, због приватних обавеза, није у прилици да разговара, док Таминџија није одговарао на позиве.
Мазалица је, с друге стране, истакао да је са годинама стажа стекао велико искуство, с обзиром на то да је директно учествовао у креирању одлука и њиховом усвајању.
- Био сам посланик и 2006. Наша политика је тада сачувала Полицију Српске, однијели смо побједу над Лајчаком и зауставили пренос надлежности, док је мандат на истеку обиљежила борба против Кристијана Шмита и тако даље. Сваки мандат доноси нешто ново. Нема мјеста за отаљавање, а ја сам један од најактивнијих посланика - рекао је Мазалица за "Глас".
Резултатом је задовољан и Дарко Бањац, лидер НСП-а који је на изборима био у коалицији са ДНС-ом којим руководи Ненад Нешић. Бањац истиче да су од почетка били сигурни у број мандата.
- Наше уједињење је довело до пет посланичких позиција у Бањалуци и једне у Сарајеву. По броју гласова смо четврти по снази у Српској. Нисмо имали велике скупове, већ смо се посветили народу и разговору са људима - рекао је Бањац.
Говорећи о личном резултату, истиче да не гледа на бројеве, указујући на то да се у својој изборној јединици борио да странка има директан мандат.
- У томе смо успјели, а и ја, као и странка коју водим, смо познати по томе да што кажемо и урадимо. Лично мој задатак је, док обављам мандат народног посланика, да њиме домаћински руководим и видим шта је потребно нашем народу - рекао је Бањац за "Глас".
Стевандић, који је као лидер Уједињене Српске (УС) у мандату на истеку био на позицији предсједника републичког парламента, за "Глас" истиче да је у политичком животу од почетка деведесетих година и првог окупљања Срба те формирања прве политичке партије која је бринула о тим везама.
- Уједињена Српска је настала зато што нисам хтио да мијењам курс, ту копчу из 1991. године и формирања Републике Српске. Како бисмо задржали управо континуитет идеја и политике на којима је створена Република Српска, као највећа српска побједа у историји нашег народа с ове стране Дрине, али и највећа српска обавеза и нас и укупног српског народа како је то и Србија дефинисала у својим стратегијама - рекао је Стевандић за "Глас".
Нове генерације су, каже, већина у УС, али имају разумијевање и поштовање према онима који су створили Републику Српску.
- То тумачим као неку врсту копче у свом имену и презимену и надам се да ће то бити и једна дивна ствар за завршни печат, не само мене лично, него и за нашу будућност и сигурност с ове стране Дрине - закључио је Стевандић.
Парламентарне рекорде, с друге стране, држе и поједини посланици који на директним изборима ове године нису успјели да дођу до мандата. Међу њима је Споменка Стевановић, којој је мандат на истеку пети укупно у НСРС, колико их стоји и иза имена Крсте Јандрића. Костадин Васић није успио у трци да освоји, такође, пети мандат, а директни мандат није освојио ни Петар Ђокић, којем би то био девети по реду избор у посланичке клупе у Српској.
Народна скупштина почела је са радом 24. октобра 1991. године под називом Скупштина српског народа БиХ.
прелиминарни подаци ЦИК-а 12. октобар, 13.45 часова
Услови за конституисање власти након општих избора биће створени након што ЦИК објави потврђене резултате избора, а у својим актима су прописали да би то требало да буде до 3. новембра, односно у изузетном случају до 20. у том мјесецу. Прву сједницу НСРС у року од 15 дана од потврде избора сазива предсједник из ранијег сазива.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.