На подручју бивше Југославије још се трага за око 12.000 лица

Сарајево - На подручју бивше Југославије се након протеклих сукоба још трага за око 12.000 несталих, од којих је 4.000 још неидентификованих посмртних остатака у костурницама и мртвачницама, изјавио је данас предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица Никола Перишић.

"Само у БиХ се тражи око 7.000 несталих и, без институцијалне подршке, било би немогуће пронаћи њихове посмртне остатке. Прошле године смо у Хагу са сусједним земљама потписали оквирни план који предвиђа међусобно разумијевање и побољшање процеса тражења несталих лица", навео је Перишић.

Перишић је данас са предсједником Комисије Владе Србије за нестала лица Вељком Одаловићем потписао радна правила и процедуре за реализацију Протокола о сарадњи у тражењу несталих између Владе Србије и Савјета министара у техничком мандату.

Са помоћником министра за борачка питања Хрватске Стјепаном Сучићем, Перишић је потписао правила поступања између Института и хрватског Министарства за борачка питања за спровођење Протокола о сарадњи Владе Хрватске и Савјета министара у техничком мандату.

Овим радним правилима и процедурама ближе се уређује поступак размјене расположивих информација и документације од значаја за рјешавања питања несталих, као и поступак утврђивања постојања гробница, процеса заједничких ексхумација и идентификација посмртних остатака, њихова примопредаја, извиђања и заједничког обиљежавања и финансирања свих активности.

"Значај потписивања ових споразума за нас је велики. Надам се да је то већи искорак ка будућој сарадњи са институцијама за тражење несталих у Србији и Хрватској", рекао је Перишић.

Истичући да предстоји најтежи посао, Перишић је изразио наду да је данашње потписивање значајан корак ка остварењу заједничког циља - проналаску несталих.

Предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић је рекао да карактер сукоба који се одвијао на овим просторима говори да се ово питање не може зауставити на границама, те да се морају наћи механизми да, ради породица и жртава, сви заједно несметано раде.

Он је нагласио да Србија подржава билатералну сарадњу са свим земљама у региону по овом питању, додајући да је, упркос свим проблемима са Приштином, обезбијеђен механизам радне групе којој предсједава Међународни комитет Црвеног крста.

"Породице не морају да нас препознају по идентитету, нису превише оптерећене одакле долазимо, али њихови захтеви су прецизни и јасни, од нас траже одговоре шта је са њиховим најмилијима. А сви смо за то да одговорни за страдање недужних буду процесуирани", нагласио је Одаловић.

Он је навео да је Србија од 1991. до 1995. године на својој територији пронашла 481 тијело непознатих лица која су Савом и Дунавом доспјела на њену територију.

"До сада смо успели идентификовати око 300 тела, а око 157 смо предали БиХ, са којом размењујемо информације, али имамо и одређене захтеве, поготово када је у питању наших 97 држављана, колико је тренутно у БиХ. То су махом војници који су убијени у тузланској колони и сарајевској Добровољачкој улици. Наша сарадња траје већ дуже, а ми смо овим протоколом само уредили ту област", рекао је Одаловић.

Помоћник министра за борачка питања Хрватске Стјепан Сучић рекао је да Хрватска трага за још 1.892 лица, оцијенивши да низ међудржавних и међународних споразума нису донијели велики искорак.

"Лако је доћи и потписивати одређене споразуме и протоколе, али када дође вријеме да се ради по њима, појављују се разне препреке. Питање несталих лица је, прије свега, хуманитарно и мора бити издвојено од свих других у сарадњи Хрватске са БиХ, а посебно са Србијом", истакао је Сучић.

Он је рекао да ни након данашњег потписивања протокола не очекује ништа спектакуларно, ако изостане добра воља за рјешавање питања несталих.

Сучић каже да осјећа одговорност према члановима породица несталих које имају право на истину и информације, те замјерио што данас нико од њих није био позван, док јесу представници међународних организација и "неке екселенције".

Церемонији потписивања споразума и протокола данас је присуствовао и амбасадор Велике Британије у БиХ Метју Филд, који је рекао да је тражење и идентификација несталих од кључног значаја за све, посебно оне који траже најмилије.

"Ово је питање правде и хуманости. Велика Британија је тражење несталих ставила на прво мјесто на прошлогодишњем самиту у Лондону. Ми настављамо да подржавамо Међународни институт за нестала лица, власти земаља региона и удружења породица", рекао је Филд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.